03. 06. 2022. | savetodavstvo i prilozi
Od hranljivih elemenata, svakako, najvažniju ulogu ima azot, jer je nosilac prinosa, potom fosfor i kalijum. Kod proizvodnje paradajza na otvorenom, retki su izraziti znakovi nedostatka pojedinih hranljivih elemenata. Izuzetak je trulež vrha ploda. Kod proizvodnje u zaštićenom prostoru, može doći do nedovoljne snabdevenosti biljke pojedinim hranivima pri čemu se može pravovremeno intervenisati i izbeći zastoje u rastu i veće štete na usevu. Obilna ishrana azotom potencira vegetativni razvoj, ali u koliko nije u odgovarajućoj ravnoteži sa ostalim osnovnim elementima izaziva opadanje cvetova, zakašnjenje sazrevanja i pojačan napad...
08. 05. 2022. | savetodavstvo i prilozi
Prihranjivanje paprike se obavlja u više navrata, što zavisi od potrebe biljaka u azotu. Prvo prihranjivanje obavlja se u vreme početka cvetanja, drugo pred prvu berbu, a eventualno treće posle prve berbe. Posle svakog prihranjivanja naophodna je kiša ili navodnjavanje, a potom međuredna obrada i okopavanje, kako bi se azot učinio dostupan korenovom sistemu. Intezivna proizvodnja paprike zahteva kompletno snabdevanje makro i mikroelementima u svim fazama razvoja. Azot je elemenat koji najviše utiče na razvoj, kvalitet ploda i količinu prinosa. Najvažnije je da paprika bude dobro snabdevena azotom u prvoj polovini vegetacionog...
11. 04. 2022. | savetodavstvo i prilozi
Najveći značaj imaju glavni elementi ishrane azot, fosfor i kalijum.Azot ima najvažniju ulogu jer predstavlja konstitutivni elemanat belančevina osnovnih sastojaka protoplazme. Veliki deo svojih potreba u azotu kukuruz podmiruje do obrazovanja klipova. Najviše azota uzima na 10 dana pre metličenja i 25-30 dana posle toga. Za vreme metličenja i svilanja uzima se dnevno i po 4,5kg/ha. Ovaj period traje 5 nedelja i smatra se kao kritičnim periodom snabdevanja kukuruza azotom. Optimalnom ishranom utičemo povoljno na razvoj korenovog sistema i nadzemne biomase kao i na hranljivu vrednost ploda. Pri suvišnoj koncentraciji azota u...
05. 04. 2022. | savetodavstvo i prilozi
U regionu Sombora setva jarih useva 2022 godine je započeta sa setvom šećerne repe. Od planiranih 8000 ha šečerne repe, posejano je preko 90%. Početak setve je bio krajem prve dekade marta. Može da se kaže da su gazdinstva dobro opremljena mehanizacijom i setva je tekla brzo i bez problema. Na žalost seme je položeno u suvu zemlju. PSS Sombor je uradila N-min analizu velikog broja uzoraka u okviru koje se određuje i sadržaj vlage po slojevima zemljišta. Evidentan je veliki deficit vode jer je iza nas dug beskišni period. Setveni sloj u mnogim analiziranim uzorcima zemljišta ima svega 12 – 15 % vlage sto je veoma...
05. 04. 2022. | savetodavstvo i prilozi
Ekonomski najvažnija štetočina krompira u proizvodnji krompira je krompirov moljac (Phthorimea operculella) . Štete nanose larve ishranom na krtolama tokom vegetacije u polju, ali i u skladištima pri povoljnim uslovima.
Opširnije29. 03. 2022. | savetodavstvo i prilozi
Proleće 2022 godine donelo je hladne dane i deficit vlage. Što se tiče jarih useva preporuka proizvođačima je da predsetvenu pripremu izvedu što pre kako bi prekinuli kapilarnost zemljišta i sačuvali što više postojeću vlagu. Uobičajeno je da se šećerna repa seje prva po redu. Ipak ove godine proizvođači su bili oprezni i nisu suviše rano počeli setvu, pre svega zbog hladnog vremena. Po informacijama kojima raspolažemo setva šećerne repe je počela 15.marta.Ipak većina planiranih površina za šećernu repu nisu još uvek posejane. Preporuka je da se šećerne repe seje nesto dublje (na 4-5 cm) da bi se doslo do...
23. 03. 2022. | savetodavstvo i prilozi
Ova grupa insekata obuhvata štetočine koje se nalaze svud oko nas. Svojim prisustvom dovode do oštećenja i zagađenja namirnica.Najzastupljenije štetočine u sklaištima:crna bubašvaba (Blatta orientalis), smeđa bubašvaba (Blattella germanica) i žuti mrav (Monomorium pharaonis).
Opširnije23. 03. 2022. | savetodavstvo i prilozi
Prirodni neprijatelji štetočina u skladištu su insekti i grinje. Jedonćelijski organizmi (Protozoa) i mikroorganizmi utiču na razviće i razmnožavanje štetnih insekata.
Opširnije23. 03. 2022. | savetodavstvo i prilozi
Salate se najčešće gaji na tvorenom polju, ali poslednjih godina zbog zahteva tržišta gaji se i u zaštićenom prostoru.
Opširnije09. 03. 2022. | savetodavstvo i prilozi
Šećerna repa se gaji radi dobijanja korena koji je bogat šećerom. Nezamenljiva je sirovina u prehrambenoj industriji. Lišće sa glavama je kvalitetna stočna hrana dok kao sporedni proizvod u procesu proizvodnje šećera dobija se saturacioni mulj koji je kompleksno đubrivo bogato organskim materijama i kalcijumom. U pogledu agrotehničkog značaja, to je kultura koja ostavlja za sobom zemljište bogato hranljivim materijama i nezakorovljeno. Da bi se ostvario visok prinos i dobar kvalitet šećerne repe neophodno je uz primenu kompleksa agrotehničkih mera izvršiti i dobru ishranu.
Opširnije