Đubrenje okopavina mineralnim đubrivima

          Đubrenje soje

U periodu uvođenja soje u  široku proizvodnju često se navodilo da soja ne zahteva đubrenje , što nije tačno.Soja je nešto skromnija po pitanju zahteva prema hranivima od ostalih ratarskih kultura, ali za postizanje visokih i stabilnih prinosa zahteva đubrenje. Većina autora se slaže da za 100 kg zrna i prateću vegetativnu masu biljke soja iznosi prosečno 7,5 do 9.5 kg azota, 3 do 5 kg kalijuma i 1.5 do 2.5 kg fosfora. Količine hraniva koje usvoje biljke zavise od visine prinosa. Značajnu količinu azota koju usvaja biljka soje obezbeđuje se azotofiksacijom iz vazduha, a zatim i usvajanjem azota iz zemljišta. Azotofiksacijom se obezbeđuje velika količina azota, 100 do 150 kg/ha, pa i više, ali samo pod uslovom da se soja gaji na zemljištu boljih osobina, neutralne reakcije i da se inokulacija semena kvržičnim bakterijama obavila pravilno. Zbog mogućnosti azotofiksacije kao i zbog nešto skromnijih zahteva prema hranivima od drugih kultura ranije je postojala praksa da se soja ne đubri ili da se primenjuju male količine đubriva za njenu proizvodnju. Danas znamo da soja za dobar prinos zahteva đubrenje bazirano na rezultatima agrohemijske analize zemljišta. Ukupne količine kalijuma i fosfora kao i deo azota treba primeniti u vidu kompleksnih mineralnih đubriva u jesen, pre osnovne obrade zemljišta. U proleće treba predsetveno primeniti manju količinu azotnih đubriva. Ove primenjene količine azotnog đubriva startno pomoći će biljci soje da se hrani dok se ne uspostavi mehanizam azotofiksacije.Nakon uspostavljanja ovog mehanizma soja će se snabdevati azotom iz vazduha.Pojedini proizvođači javljaju nam se sa pitanjima o prihranjivanju soje tokom vegetacije.Usled činjenice sa se soja azotofiksacijom snabdeva azotom iz vazduha prohranjivanje soje azotnim đubrivima u daljem toku vegetacije nema efekta.Što se tiće upotrebe folijarnih đubriva  u proizvodnji soje njihova primena je dobrodođla jer pomaže biljkama na prebrode stresove  u toku vegetacije soje.

Đubrenje kukuruza

           Kukuruz spada u grupu ratarskih biljaka sa najvećom proizvodnjom organske materije po jedinici površine. Za formiranje velikog prinosa potrebno je obezbediti značajne količine hraniva. Kukuruz treba đubriti na bazi agrohemijske analize zemljišta kako bi unete količine đubriva odgovarale potrebama useva kukuruza kao i stanju plodnosti parcele na kojoj će se gajiti kukuruz. Đubrenje na bazi agrohemijskih analiza zemljišta je racionalno i u funkciji zaštite životne sredine. U različitoj literaturi nalaze se različite preporuke za potrebne količine đubriva za kukuruz, većina autora navodi da je za prinos od 10 t/ha  potrebno 100-180 kg/ha N, 70-120 kg/ha P₂O₅ i 40-120 kg/ha K₂O. Osnovno đubrenje za kukuruz treba izvesti u jesen, pred osnovnu obradu zemljišta. Ovom prilikom  unose se celokupne količine fosfora i kalijuma kao i  deo azota putem kompleksnih mineralnih đubriva. Preostale potrebne količine azota potrebno je primeniti u proleće, pre predsetvene pripreme. Tačna količina azotnog đubriva može se u proleće utvrditi na osnovu N-min metode. U savremenoj agrotehnici kukuruza prihranjivanje tokom vegetacije se ne preporučuje.