28. 02. 2023. | zanimljivosti
Pošto se za postojbinu lucerke smatraju Iran i Arabija, iz Mesopotamije u Grčku lucerku su preneli stari Medejci (Persijanci). Prema Pliniju, lucerka je dospela u Grčku 492-490 god.pre n.e., odakle se širi u Italiju 150-51 godine pre n.e. potom u Severnu Afriku i Španiju. Algren (1949) i Bolton (1962) (prema Guy, 1977) misle da je lucerka dospela do Kantona Lucerna u Švajcarskoj u prvom veku nove ere, da bi se zatim širila po Evropi. Mayer (1966) navodi da je u VIII veku širenje lucerke u Evropu išlo postepeno od Mediterana preko Italije. Međutim, širenje ove biljke je išlo od Španije i Italije u XVI veku, prvo u Francuskoj...
07. 02. 2023. | zanimljivosti
Magnezijuma (Mg) – Magnezijum spada u neophodne elemente, ulazi u sastav molekula hlorofila, a ima i niz drugih funkcija u biljci. Za razliku od kalcijuma, biljkama se Mg nalazi u manjim količinama. Zbog nedostatka magnezijuma, lišće lucerke je bledozelene boje. Između nervature listova manje-više je izražen gubitak zelene boje, a uzrok može biti različit: bilo da je pravi nedostatak Mg u zemljištu ili nedostatak prouzrokovan od prekomernog djubrenja zemljišta K2O koja su relativno siromašna Mg. U slučaju suviška, magnezijum može biti fitotoksičan za lucerku,a osim toga, on je i antagonista kalcijumu.
Opširnije07. 02. 2023. | zanimljivosti
Prijem paradajza u fabrici je organizovan proces. Prvo se uzimaju uzorci za ocenu kvaliteta sirovine za preradu. Vizuelno se ocenjuje boja paradajza, mehanička oštećenja, pojava plesni, truleži i eventualna oštećenja od mraza.
Opširnije31. 01. 2023. | zanimljivosti
Neophodni makro i mikroelementi se nalaze u većim ili manjim količinama u suvoj materiji lucerke.
Opširnije23. 01. 2023. | zanimljivosti
Leguminozne biljke i bakterije iz rodova Rhizobium i Bradyrhizobium žive u specifičnoj simbiotskoj zajednici u kojoj se vezuje 25-400 kg N/ha godišnje. Proces stvaranja simbiotskih odnosa ostvaruje se u nekoliko faza: umnožavanje kvržičnih bakterija u rizosferi biljke, pripajanje na koren i ulazak kroz korenove dlačice u ćelije parenhima. Na delovima korena, gde se umnožavanju bakterije, formiraju vidljive tvorevine nazvane nodule ili kvržice. U vakuolama biljnih ćelija bakterije se umnožavaju i menjaju oblik iz štapićastog u nepravilan (bakteroidi) i u tom obliku najaktivnije vezuje azot.
Opširnije20. 01. 2023. | zanimljivosti
Бакар се убраја у елементе чија је основна улога у промету материја биљака претжено каталитичка. Биљке захтевају бакар као есенцијални микроелемент за нормалан раст и развој јер када овај јон није доступан, биљке развијају специфичне симптоме недостатка, од којих већина утиче на младе листове и репродуктивне органе.
Opširnije16. 01. 2023. | zanimljivosti
Činjenica da je hlor neophodan za više biljke je shvaćena relativno kasno. Iako se ubraja u mikroelemente, koncentracija hlora u nekim povrtarskim vrstama može da se približi koncentracijama makroelemenata.
Opširnije26. 12. 2022. | zanimljivosti
Prema Svetskoj meteorološkoj organizaciji globalne promene nastaju kao posledica delovanja klimatskih promena, koje se direktno ili indirektno prepisuju ljudskim aktivnostima, a koje menjaju sastav atmosfere i koje se za razliku od klimatskih varijabilnosti, beleže tokom dužeg vremenskog perioda.
Opširnije26. 12. 2022. | zanimljivosti
Amaratant je žitarica za nekoga nepoznata ili zaboravljena, ali ono što je činjenica je da privlači pažnju svojim ružičastim cvetom, a možda još više, svojim hranljivim vrednostima.
Opširnije23. 11. 2022. | zanimljivosti
Reč Šafran je nastala od persijskih reči „Za-Faran“ što u prevodu znači „Budi žut“. Naučni naziv šafrana je Crocus sativus. Biljka poseduje lukovicu, cvetovi su zvonoliki i imaju šest latica, tri žuta prašnika koji budu u svim bojama.
Opširnije