Žuta lucerka (Medicago falcata L.)

Žuta lucerka ili peskara je višegodišnja biljka. U genetičkom pogledu, ona je diploidna, a postoje i tetraploidne forme (2n,4x,2n=16, 32 hromozoma). Biljka se odlikuje snažnim razgranatnim korenovim sistemom mada postoje i rizomne forme žute lucerke. Zbog razvijenosti korenovog sistema, dobro podnosi sušu i suva, lakša zemljišta, počemu i nosi naziv- peskara. Zbog većeg broja tankih stabljika, biljka ima žbunast izgled. Stabljike su razgranate, maljave, poluuspravne ili polegljive, većinom 40-60-80 cm visoke. List je troper i manji od lista obične lucerke. Liske su uske, klinasto duguljaste ili linearne, dužine oko 1cm, a široke 3-5, retko 10mm, maljave, na vrhu zaobljene, često bodljasto ušiljene. Cvasti su sitnije od cvasti lucerke. Cvetovi su dugi 8-11mm. Čašica je duga 3,6-6 mm, gola. Krunica je 5-8 mm. Svetložute do tamnožute boje, retko beličasta. Plod je višesemena mahuna, najčešće srpastog oblika ili prava, 5-11 mm duga i 3-4 mm široka, obrasla dlakama ili gola. U zrelom stanju mahune su crne boje. Seme je okruglasto, žućkaste boje, sitnije od semena obične lucerke. Masa 1.000 semena se kreće oko 0.7-1.5g.  Žuta lucerka se najčešće javlja u spontanoj flori na utrinama, kamenjarima, pored puteva, pretežno na krečnjaku, uglavnom na nižim i brdskim područijima. Genotipovi iz spontane flore se poslednjih godina često koriste u oplemenjivanju u interspecies hibridizaciji (M.sativa x M.falcata) za stvaranje hibridnih sorti lucerke takođe pogodnih za različite uslove gajenja.