27. 01. 2023. | stočarstvo
Na osnovu odluke Vlade RS, Republička direkcija za robne rezerve je izvršila bespovratnu isporuku 198.960 kg merkantilnog kukuruza, kao pomoć 80 uzgajivačima mlečnog govedarstva koji su predhodno ispunili uslove za raspodelu. Predviđena količina kukuruza je isporučena u periodu od 23.-26.01.2023 god. na teritoriji delovanja Poljoprivredne stručne službe Sombor koja je bila organizator u saradnji sa ZZ "Agronom"-Despotovo RJ Ratkovo gde se i preuzimao merkantilni kukuruz.
Opširnije19. 11. 2022. | stočarstvo
Najbitniji faktori za uspešno zimovanje pčela su: dovoljna količina rezervne hrane, dovoljan broj pčela koje će zimovati u klubetu, utopljavanje i dobra ventilacija i mesto gde pčele neće biti uznemiravane. Pčelinja društva ne bi smele da dočekuju zimu s manje od 15 kg meda, pa prema tome treba obezbediti dovoljnu količinu hrane za iste. To na prvi pogled izgleda velika količina ali treba imati u vidu de krajem zime počinje negovanje novog legla i za tu namenu je potrebna veće količina hrane. Najbolje je da pčelinja društva zimuju na cvetnom medu, ali ako ga nema dovoljno, obavezna je prihrana sa kvalitetnim pogačama....
19. 11. 2022. | stočarstvo
Svaki proizvođač pre početka proizvodnje jaja za potrošnju, treba da se odluči koje će kokoške odabrati, da li se opredeliti za domaće kokoške, neku inostranu rasu.
Opširnije19. 11. 2022. | stočarstvo
Svaka proizvodnja, pa i tov pilića, treba da obezbedi određenu ekonomičnost.
Opširnije19. 11. 2022. | stočarstvo
Radi veće proizvodnje i ponude na tržištu, kao i bržeg obrta u stočarstvu, mnogi individualni proizvođači se odlučuju za porodični biznis, otvarajući mini živinarske farme. Mini farme su namenjene ili za tov, ili za proizvodnju konzumnih jaja.
Opširnije14. 11. 2022. | stočarstvo
На основу Закључка Владе РС 05 Број: 339-7974/2022 од 13.10.2022. године Републичка дирекција за робне резерве ће извршити бесповратну испоруку до 15.000 тона меркантилног кукуруза у циљу упућивања помоћи узгајивачима млечних крава (у даљем тексту: узгајивач). Меркантилни кукуруз који се даје јесте природно или вештачки сув, у зрну, здрав и зрео, без знакова...
03. 11. 2022. | stočarstvo
Prihranjivanje šarana u ribnjaku vrši se na određenim mestima koja su označena kolcima ili plovcima. Broj takvih hranilišta određuje se prema veličini ribnjaka i intenzitetu proizvodnje a ona moraju biti na dubini od 1 do 1.5 m gde su donekle zaštićna od vodenih ptica. Hrana se na hranilišta dovozi čamcem za izbacivanje hrane, ili običnim čamcem iz koga se hrana izbacuje ručno, lopatom . Osim ovoga načina danas se upotrebljavaju automatske hranilice i samohranilice za prihranjivanje konzumnog šarana, naročito na malim ribnjacima.
Opširnije03. 11. 2022. | stočarstvo
Ribnjaci se prema njihovoj produktivnosti dele na visoko produktivne i ribnjake male produktivnosti.
U visoko produktivne ribnjake treba unositi toliko veštačkog đubriva da se sadržaj i sastav organskih i mineralnih materija i biogenih elemenata u njima ne smanjuje, a pod uslovom da se kiseonički režim održava u optimalnim granicama. Ribnjake male produktivnosti treba đubriti većim količinama veštačkog đubriva imajući u vidu poboljšanje fizičko-hemijskog sastava dna i vode ribnjaka, ali tako da kiseonički režim ostane u optimalnim granicama. Iz toga proizilazi da na lošim zemljištima treba više ulagati a to...
03. 11. 2022. | stočarstvo
Prvi korak u zasnivanju ribnjaka, je ispitivanje kvaliteta vode koji se usmerava u tri pravca, tj. fizičko, hemijsko i biološko stanje kvaliteta.
Fizička svojstva vode imaju direktan uticaj na tempo i intenzitet rasta ribe u ribnjaku, odnosno direktno utiču na proizvodnju ribnjaka. Osnovna merenja odnose se na temperaturu vode, dubinu i prozirnost.
Dubina vode u šaranskim ribnjacima kreće se obično od 1 do 2 m. Zbog male dubine u hemijskim i biološkim procesima značajnu ulogu ima temperatura vode. Optimalna temperatura...
03. 11. 2022. | stočarstvo
U ljudskoj ishrani riba ima značajno mesto na trpezi. Riba i proizvodi od ribljeg mesa spadaju u istu grupu namirnica u kojoj su jaja i razne vrste mesa životinja, jer imaju dosta sličnosti u pogledu energetske, hranljive i biološke vrednosti.
Što se tiče naše zemlje, potrošnja ribe je relativno mala. Prema nekim podacima, prosečna potrošnja ribe po stanovniku, iznosi oko 3.5 kg godišnje. Potrošnja ribe nije ravnomerna, odnosno nije jednaka u svim krajevima naše zemlje, kao što je i varijabilna u određenom vremenskom periodu.