Značaj azota, fosfora, sumpora, kalijuma i kalcijuma u ishrani lucerke

Neophodni makro i mikroelementi se nalaze u većim ili manjim količinama u suvoj materiji lucerke.

Azot (N) – Azot se u prirodi nalazi u elementarnom obliku kao sastojak vazduha, u organskoj materiji biljaka i životinja. Nedostatak azota na biljkama se uočava na različite načine: rast biljaka je smanjen, najstarije lišće postaje bledozeleno, potom zeleno – žuto i na kraju se lišće suši i opada. Pri prekomernoj obezbeđenosti biljaka azotom, lišće je tamno zeleno, liske su šire, duže i sočnije.

Fosfor (P) – Zemljište je glavni izvor fosfora za lucerku.  Nedostatak fosfora ograničava rastenje i razviće biljaka. Fosfor se intezivno premešta iz starijih u mlađe organe biljaka, pri vizuelnim simptomima njegov nedostatak se zapaža na najstarijem lišću. Usled nedostatka fosfora, boja lišća prelazi od tamnozelene u bronzanu. U početku, na lišću se javljaju hlorotične,a potom nekrotične pege.  Biljke su nežne, korenov sistem se slabo razvija, time se otpornost prema spoljašnim faktorima i bolestima smanjuje. Suvišak fosfora se nepovoljno odražava na usvajanje drugih elemenata pri čemu se smanjuje kvalitet krme ili proizvodnja semena lucerke.

Sumpor (S) – Sumpor se u različitim količinama usvaja iz zemljišta i atmosfere. Nedostatak sumpore je sličan nedostatku azota, pa je teško razlikovati simptome. S tim u vezi najpouzdaniji pokazatelj nedostatka ovog elementa je odnos N/S.  Nedostaci sumpora se prvo uočavaju na mladom lišću. Lišće dobija žuto-zelenu boju, a najstarije lišće ne odumire. Lucerka kao i druge biljne vrste osetljiva je na povećanje koncentracije SO2 u atmosferi, što se često uočava u okolini industrijskih i urbanih centara.

Kalijum (K) – Kalijum ima važnu ulogu u fiziološko-biohemijskim procesima u biljci. Neposredno utiče na disanje, fotosintezu, sintezu proteina i mnogih enzima i vitamina, kao i na povećanje otpornosti biljaka prema niskim temperaturama, suši i bolestima.  Prvi nedostaci ovog elementa se uočavaju na najstarijem lišću. Listovi poprimaju tamnu, mat boju, te liske dobijaju specifičan mozaičan izgled. Od vrhova i rubova listovi počinju da izumiru, krajevi liske se savijaju nadole, list se suši. Koren biljke se slabo razvija i gubi belu boju, postaje žuto-mrke boje. Otpornost prema suši i bolestima se značajno smanjuje.  Višak kalijuma u zemlji može dovesti do nedostatka kalcijuma i magnezijuma, zatim do pojave nedostatka bora, cinka i mangana.

Kalcijum (Ca) – Kalcijum u biljkama neutrališe organske kiseline, učestvuje u sintezi složenih ugljenih hidrata, premeštanju ugljenih hidrata i dr. Nedostatak kalcijuma se uočava na kiselim zemljištima te se simptomi nedostatka ovog elementa prvo uočavaju na mladim pa na starijim listovima biljke. List postaje naboran, uočavaju se hloroze i nekroze. Lišće je plavo-zeleno, a kasnije prelazi u bledosivu boju. Ivice listova se uvijaju na gore pri čemu se pojavljuje karakterističan levkast izgled liski.