Žalfija (Salvia officinalis L.)

Žalfija ili Kadulja (Salvia officinalis L.) potiče iz mediteranskih zemalja a raširila se po celoj Evropi. Latinsko ime Salvia dolazi od latinske reči salvare, što u prevodu znači spasiti, spašavati ili izlečiti, dok se drugi deo imena officinalis prevodi kao “lekovit”. Lekovitost ove biljke uočili su Stari Rimljani i antički Grci i pretpostavlja se da je žalfija bila jedan od glavnih sastojaka smese za balzimiranje u faraonskim grobnicama Egipta. Žalfija se koristi sveža  sušena, kao začin u jelima u mnogim delovima sveta. Koristi se u medicinske i kozmetičke svrhe zbog svog eteričnog ulja. Zbog svog antibakterijskog i antivirusnog dejstva eterično ulje se koristi u proizvodnji parfema, zubnih pasti, šampona, sapuna i tečnosti za ispiranje usta. Medonosna je biljka i intezivno se koristi u ispaši pčela.

Žalfija je višegodišnji polužbun koji naraste od 50 do 80 centimetara visine. Ima dubok i razgranat korenov sistem. Žalfija je jedna od najstarijih u medicini korišćenih biljaka. Koristi se list i eterično ulje. U nadzemnom delu biljke ima 1 do 2,5 % eteričnog ulja. Žalfija je toploljubiva biljka.

Uspeva na svim tipovima zemljišta, ali najbolje raste na srednje vezanim terenima koji imaju dobar vazdušni i vodni kapacitet. Peskovi i suviše vlažna, glinovita, zbijena zemljišta nisu pogodna za gajenje žalfije. Kao višegodišnja biljka gaji se 4 do 5 godina na istom mestu. Proizvodi se direktnom setvom semena u količini od 8 do 10 kg/ha. Ako se proizvodi iz rasada, rasađuje se na međurednom razmaku od 70 centimetara i 30 do 40 centimetara između biljaka u redu.

Kosi se mehanizovano po lepom i suvom vremenu. Suši se u zaštićenom prostoru na promaji ili u sušari na temperaturi od 40 ºC. Sa površine od hektara se može dobiti 5 do 6 tona suve herbe ili 2.500 do 3.000 kilograma suvog lista. Za dobijanje eteričnog ulja, žalfija se kosi u fazi cvetanja. Prinos ulja je od 20 do 30 kg/ha.