Kamilica (Matricaria chamomilla L.)

Kamilica (Matricaria chamomilla L.) spada među lekovito bilje koje se od najdavnijih vremena upotrebljava u narodnoj medicini.

Kamilica je jednogodišnja biljka visoka do 80 cm. Po obodu se nalaze beli jezičasti cvetovi, a u sredini dvopolni, cevasti cvetovi (fertilni) žute boje. Cvetovi su karakterističnog mirisa. Plod je sivobeličaste boje, dužine do 1,2 milimetra i širine 0,4 milimetra. Vegetacioni period traje oko 100 dana. Seme kamilice klija na temperaturi oko 6 ºC. U ranoj fazi, dok su biljke još slabe, niske temperature dovode do uginuća. Međutim, biljke u fazi rozete su veoma otporne prema niskim temperaturama. Za normalan razvoj tokom vegetacije dnevne temperature treba da su 20 -30 ºC. Od kamilice se koriste cvetna glavica i etarsko ulje. Cvetne glavice sadrže  preko 1 % etarskog ulja, 2,5 -3 % apigenina (spazmolitik), gorke materije, tanine, smole, flavodoide, kumarine, organske kiseline i drugo.

Ulje je gusto, na nižim temperaturama skoro smolasto, zelene do tamnoplave boje karakterističnog mirisa, gorkog ukusa. U zavisnosti od sorte varira količina i sastav eterskog ulja. Kamilica se koristi u vidu čajeva u narodnoj i službenoj medicini. Koristi se kao blago, prijatno i neškodljivo sredstvo protiv upala kože i sluzokože, pri lečenju rana i drugo. Etersko ulje se primenjuje u kozmetici i za industrijsku proizvodnju preparata visoke potrošnje. Kamilica se može gajiti na plodnim i siromašnim zemljištima. Najbujnije se razvija i daje najveće prinose na normalnim zemljištima, mada dobro uspeva i na zaslanjenim. Smatra se da su za gajenje kamilice najpovoljnija zemljišta neutralne do slabo alkalne reakcije. Dobro podnosi monokulturu, tj. može se gajiti više godina uzastopno na istom zemljištu. U monokulturi se najčešće gaji zato što je setva pojedinih godina nesigurna. Smatra se da su strna žita najbolji predusev kamilice. Priprema zemljišta počinje oranjem na dubinu  20 do 30 centimetara, što zavisi od tipa zemljišta. Na slatinama dubina oranja treba da je manja. Zatim se obavlja predsetvena priprema radi stvaranja zbijenog površinskog sloja, pošto se kamilica seje površinski.

Zemljište se ore samo u izuzetnim slučajevima, kada je kišovito ili kada se ostaci predkulture ne mogu ukloniti tanjiranjem. Kamilica se može sejati u jesen i u proleće. U našim uslovima bolja je jesenja setva. Prema dosadašnji rezultatima optimalan rok setve je do sredine septembra.

Moguća je i prolećna setva (početkom marta), ali se pri tom postiže manji prinosi za 30 – 50 posto. Može se sejati gustoredo na razmaku od 12,5 do 37,5 centimetara red od reda, površinski, sa 3 do 4 kg/ha čistog semena ili 8 do 10 kg semena sa ostacima cvasti.

Pre i nakon setve zemlju treba povaljati. Valjanje nakon setve omogućava bolje prijanjanje semena uz čestice zemlje, a ujedno i sprečava raznošenje semena kada duva vetar. Iz istih razloga usev se može nakon setve i zaliti. Ukoliko ima dovoljno vlage, seme niče za dve do tri nedelje, i biljke do zime formiraju jaku rozetu, te su otpornije na niske temperature.

Od štetočina se mogu javiti nematode, tripsi i drugo. Pošto kamilica ne cveta jednovremeno teško je odrediti momenat berbe. Zbog toga se mogu obaviti 2 do 3 berbe. U punom cvetanju najveća je količina etarskog ulja. Smatra se da je optimalno vreme berbe kada beli jezičasti cvetovi stoje vodoravno, a iz žutih cevastih cvetova se osipa polen. Ako se seje u jesen, kamilica dospeva za berbu obično u aprilu ili maju, a zasejana u proleće, bere se u junu.

Cvet kamilice bere se po suvom i sunčanom vremenu, ručno uz pomoć specijanih češljeva. Mašinski ili mehanizmom se kosi nadzemni deo kamilice u cvetu kada se koristi za proizvodnju etarskog ulja. Kosi se u visini najnižih cvetova. Cvetne glavice se suše prirodnim putem, na promajnom od sunca zaštićenom mestu, najbolje u veoma tankom sloju, ili u sušarama na temperaturi do 40 ºC. Odnos svežih i suvih glavica je 4 do 6:1. Prinos suvih glavica po jednom hektaru iznosi 400 do 1000 kg, etarskog ulja do 4 kilograma