Kalemljenje povrća

Kalemljenje je postupak spajanja dva biljna dela istih ili različitih biljnih vrsta, putem regeneracije tkiva, u kojem dobijena kombinacija biljnih delova ostvaruje fizičko jedinstvo i raste kao jedna biljka.

Svaka kalemljena biljka sastoji se od podloge i plemke, tj. kalem-grančice, mladog izdanka čije se osobine žele sačuvati i/ili umnožiti. Pri tome nova biljka  zadobija osobine koje ima i biljka sa koje je uzeta plemka za transplantaciju. Kalemljena biljka sadrži genetički materijal podloge i genetički materijal podloge i genetički materijal plemke u delu biljke koji se u odnosu na koren nalazi iznad mesta kalemljenja, pa se ovakva jedinka uslovno može nazvati „hibridnom jedinkom“ i predstavlja neku vrstu simbiotskog odnosa, naročito u slučaju kada se za kalmemljenje koriste različte biljne vrste. Ako se za kalemljenje koriste biljke poreklom iz različitih rodova, uspeh u kalemljenju je slabiji. Što su vrste koje koristimo za kelmljenje genetički udaljenije, to je efekat kalemljenja, tj. prijema i preživljavanja, slabiji.

Tehnika kalemljenja se vekovima primenjuje, ali je relativno nova u proizvodnji povrća. Uprkos teškoćama koje mogu nastati pri proizvodnji kalemljenog rasada, u svetu, svake godine rastu površine pod povrćem zasađene kalemljenim biljkama. Najznačajniji razlozi za to su: povećanje prinosa, smanjenje potrebe i troškova za upotrebu pesticida, bolji porast biljaka a nekad i bolji kvalitet plodova. Pored toga razlozi za primenu su u tolerantnosti kalmeljenog povrća prema stresu izazvanog visokim i niskim temperaturama, gajenje u uslovima povećanog sadržaja soli, štetnih materija i prouzrokovača bolesti u zemljištu. S druge strane, kalemljenje povrća poskupljuje proizvodnju rasada, jer je potrebno zauzeti dvostruko veću površinu u plasteniku za proizvodnju maldih biljaka podloge i mladih biljaka plemke. Takođe, neophodno je uložiti i dodatni rad u toku kalemljenja, a nakon kalemljenja treba obezbediti zasenu i dodatne mere nege. Kada se dodaju i poteškoće oko nabavke semena podloge kao i njihova visoka cena, sve to dodatno utiče da je kalemljen rasad dosta skuplji.  

Značaj kalemljenja povrća:

Nematode na pardajzu

Direktan uticaj: Kontrola bolesti, rezistentnost na nematode, tolerancija na zaslanjenost, toleranija na niske temperature, tolerancija na visoke temperature, tolerancija na zabarenost zemljišta, poboljšanje usvajanja vode, poboljšanje apsorpcije mineralnih materija, povećanje efikasnosti đubriva, otpornost na zimu

Indirektan uticaj: Poboljšanje rasta izdanaka, poboljšanje početnih faza rasta, translokacija stimulatora rasta, ekspresija pola, hormonska regulacija, fiziološke promene i poremećaji, translokacija i sastav organskih materija, propagacija i transformacija, prinos plodova i kvalitet, ranostasnost, kontrola veličine ploda, produženos plodonošenje