Aromatičan začin i lekovita biljka

Mirođija (Anethum graveolens L.) je jednogodišnja biljka. Koren je slab, tanak, vretenast, beličaste boje. Stablo je visoko do 120 centimetara, uspravno, razgranato, sa uzdužnim žlebovima. Listovi su perasto podeljeni i različitog oblika. Cvetovi su petodelni, žute boje, sitni, hermafroditni, grade složene štitove sa 30 do 50 cvetića. Plod je sastavljen od dve semenke dugačke do 4 milimetra i široke 2 milimetra. Masa 1000 semenki kreće se od 1,1 do 2 grama. Od mirođije se koristi nadzemni deo u cvetu, plod i eterično ulje. Nadzemni organi mirođije sadrže eterično ulje. U plodovima ima do 4 % eteričnog ulja, u svežoj herbi oko 0,5 %, a u suvoj do 2 %. Eterično ulje je bezbojna ili žućkasta, providna tečnost prijatnog i oštrog mirisa. Mirođija se dosta koristi kao začin u domaćinstvu i konzervnoj industriji. Najviše se upotrebljava za dobijanje eteričnog ulja

Eterično ulje mirođije ima antiseptično dejstvo. Za gajenje je potrebno umereno vlažno podneblje. Nema velike potrebe za toplotom. U fazi nicanja i u početku cvetanja treba mnogo vlage. Najbolje prinose daje na zemljištima slabo kisele do slabo alkalne reakcije, koja su duboka, rastresita, normalne plodnosti. Moguća je i postrna setva mirođije posle ranog povrća i strnih žita, ali se zadovoljavajući prinosi mogu postići samo uz navodnjavanje. Ako gajena kao glavni usev, posle žetve zemljište se može koristiti za jesenju proizvodnju povrća. Pošto mirođija ima  kratak vegetacioni period, pogodna je kao predusev za druge kulture. Mirođija se proizvodi isključivo semenom.

Kada se mirođija gaji radi dobijanja herbe, seje se na međurednom razmaku od 2,5 centimetara a kada se gaji radi plodova ili za dobijanje etričnog ulja, seje se na 25 centimetara red od reda. Smatra se da je najpogodnije vreme setve prva polovina aprila. Mirođija se može sejati i kao postrni usev. U tom slučaju zemljište se priprema odmah posle skidanja preduseva, pa se mirođija seje i obavezno navodnjava. Mere nege obuhvataju međuredno kultiviranje i okopavanje, plevljenje, prihranjivanje, navodnjavanje i zaštitu od bolesti i štetočina.

 Cvetanje i sazrevanje plodova mirođije je neujednačeno. U usevu se istovremeno nalaze i zeleni štitovi i štitovi u cvetu. U zavisnosti od proizvoda koji se želi, žanje se u različitim fazama razvoja biljke. Žetva herbe je u fazi početka cvetanja štitova drugog reda, odnosno kad se zametnu plodovi u centralnom štitu. U ovoj fazi stabljika je zelena, a prizemni listovi počinju opadati. Žanje se oko 10 cm od zemlje, odnosno iznad listova koji su promenili boju. Pokošena masa se odmah suši, najčešće u sušarama do 40 ºC. Mogu se sušiti cele ili iseckane biljke. Sušenjem treba sačuvati zelenu boju herbe. Od 4 do 5 kilograma sveže dobija se oko jedan kilogram suve herbe. Za proizvodnju eteričnog ulja mirođija se žanje kad veći deo plodova počne da menja zelenu boju u žutosmeđu. U toj fazi dobija se najviše eteričnog ulja najboljeg kvaliteta. Tada stabljike u donjem delu počinju da menjaju boju, a donje lišće tek počinje opadati. Kosi se mašinski. Pokošena masa se ostavlja izvesno vreme da provene, a zatim se destiliše.  Na području grada Sombora prikupljena je i umnožena značajna kolekcija populacije mirođije različitih proizvodnih i morfoloških osobina.