Amarant – zaboravljena žitarica

Amaratant je žitarica za nekoga nepoznata ili zaboravljena, ali ono što je činjenica je da privlači pažnju svojim ružičastim cvetom, a možda još više, svojim hranljivim vrednostima. Na hranljivu vrednost  ove biljke skrenuli su naučnici koji su u istraživanjima siromašnih južnoafričkih zemalja uočili da, bez obzira na veliku nemaštinu lokalnog stanovništva, nema pothranjenih jer u ishrani koriste upravo ovu biljku. Svedoci smo pojave da se ljudi sve više okreću konzumiranju hleba koji nije od pšeničnog brašna, pa tako sejanje drugih žitarica postaje sve veća alternativa u pšenici. Upravo je amarant žitarica koju odlikuje visoka hranljiva vrednost, što je kvalifikuje za jednu od alternativa pšenici. Iako se uzgaja hiljadama godina unazad, do pre nekoliko decenija, amarant je smatran korovom. Postoji preko 60 vrsta amaranta, od kojih se neke sade kao ukras u baštama, dok je kod nas poznatiji kao štir. U našoj se zemlji može sresti bilo gde u polju, kao korovska biljka, dok u svetu nije retko pronaći ga u zasadu, kao kultivisanu biljku.

Amarant (štir) je veoma plodna biljka koja daje i više od 100.000 semenku. Veoma je bitno napomenuti da se radi o namirnici bez glutena. Amarant sadrži dosta belančevina, kalcijuma, gvožđa, ali i visok sadržaj mikroelememata i vitamina. Ugljeni hidrati se u zrnu uglavnom nalaze u vidu skroba. Tri puta su bogatiji vlaknima od pšenice. Za razliku od drugih žitarica, ova je specifična po tome što je nutritivna vrednost smeštena u zrnu, ne u ljusci. Samo ime amarant znači besmrtan, što govori o njegovom potencijalu i značaju od davnina u ljudskoj ishrani. Ne zahteva skupu tehnologiju za uzgoj, na maloj površini može da ima visoke prinose a pri tom je vrlo otporna na bolesti i štetočine. Jedino može da se desi da polegne, pa se mora osigurati potpora. Može podneti i visoke temperature, a za razvoj joj nije neophodno zemljište dobrog kvaliteta.

Za setvu je potrebna dobra predsetvena priprema, odnosno usitnjena zemlja. Preporuka je da se seje u vlažnu zemlju, nađubrenu ogranskim đubrivom. Optimalan rok setve je kraj aprila, početak maja, odnosno kada temperatura bude oko 15 stepeni Celzijusa. Razmak između biljaka treba da bude 25 cm, a razmak između redova 75 cm. Amarant raste uspravno do visine od 1,5 m, ponekad i 2 m. Potrebno mu je dosta sunca. Ne traži mnogo navodnjavanje, dobro podnosi sušu. Za žetvu je spreman za otplilike 3 meseca nakon sadnje. Žetva je prilično jednostavna. Klasovi se iseku i seme se istrese na podlogu. Iz jedne biljke može da se istrese gotovo pola kilograma semena.