SILIRANJE

Siliranje je način konzervisanja biljaka i njihovih nusproizvoda vlažnim putem, a postiže se fermentacijama u siliranoj masi pomoću mikroorganizama u odsustvu vazduha. Ovakav postupak konzervisanja biljne hrane zasnovan je na inhibiciji štetnih mikroorganizama, kiselinama koje su proizvod spontane ili stimulisane biološke fermentacije, ili su poreklom iz direktne acidifikacije.
           Proizvod siliranja je silaža. Siliraju se razni biljni materijali: cela biljka kukuruza, kukuruzno zrno, repini rezanci, sirak, suncokret, krompir, čičoka, trave, travno-leguminozne smeše i deteline, lucerka, grašak, soja, grahorica. Celokupan rad na siliranju treba da je podvrgnut osnovnim ciljevima, a oni se ogledaju u sitnom seckanju, brzom i efikasnom prevozu, dobrom sabijanju, kao i pokrivanju mase. Ove faze siliranja su jedan od uslova za dobijanje kvalitetne silaže. Brojne su prednosti siliranja u odnosu na sušenje: manji gubici hranljivih materija, manja zavisnost od vremenskih uslova, iskorišćavanje grubih hraniva koja se ne mogu sušiti za seno, ušteda u skladišnom prostoru, gotovo neograničena dužina čuvanja i drugo...
              Faktori koji utiču na kvalitet silaže: botanička pripadnost (pogodnost biljaka za siliranje), faza razvića, ciklus vegetacije, obezbeđenje optimalnih uslova u koje spadaju anaerobnost sredine i optimalna vlažnost (kabasta hraniva oko 70 %, koncentrovana 33 - 38 %), šećerni minimum i puferni kapacitet, temperatura, vrsta i osobine siloobjekta, tehnika rada, organizacija rada i drugo.
Optimalna pH vrednost kukuruzne silaže je 3.8 - 4.2.