Kod siliranja kukuruz se ubira sa višim procentom vlage (30-35 %), zrno se usitnjava (otvori na čekiću dimenzija 10-12 mm), a prekrupa se odmah stavlja u silos. Sabijanjem silažne mase istiskuje se vazduh. Površina silirane mase prekriva se plastičnom folijom. Zidovi silosa moraju biti zaštićeni plastificiranim premazom ili plastičnom folijom. Fermentacija dobro sabijene i izolovane mase teče brzo i već nakon 2-4 dana stvara se mlečna kiselina koja konzerviše siliranu masu. Trajanje procesa siliranja zavisi od vlažnosti mase (minimalna vlažnost zrna je 28 %, a dodavanje vode u slučaju nižeg sadržaja vlage rizično je zbog mogućnosti kvarenja silaže), odgovarajućih anaerobnih uslova i temperature (pri nižim temperaturama u kasnu jesen proces siliranja je sporiji). Veliki porast temperature silirane mase, ukazuje na mogućnost kvarenja silaže, a uzrok je nedovoljno sabijanje i zaostajanje veće količine vazduha ili slaba bočna ili površinska izolacija.
Siliranje zrna kukuruza vrši se u horizontalnim silosima (ređe u silo tornjevima), a za izradu se koristi beton (ređe cigla, nerđajući čelik, drvo). Silosi se postavljaju neposredno uz objekte za smeštaj stoke. Ranija praksa da se silosi ukopavaju u zemlju je napuštena zbog skupljanja velike količine atmosferske vode što otežava rad, ali i pogoršava kvalitet silaže.
Autor: Zoran Stojšić | Objavljeno: 27. 10. 2022. u kategoriji stočarstvo