POČETAK OREZIVANJA PAPAKA

Početak obrezivanja papaka

Da bi se započelo obrezivanje papaka, najpre se uže sa petljom veže oko zadnje noge krave, odmah iznad skočnog zgloba. Nije važno da li je noga podignuta pomoću konopca preko grede, polugom ili čekrkom. Za efikasno držanje i odgovarajuću visinu na kojoj se radi, skočni zglob treba da bude dovoljno podignut kako bi se lakše obavio rad. Ako je u pitanju obrezivanje papaka prednjih nogu, potrebna je određena oprema za fiksiranje, kao što je boks za obrezivanje papaka sa dodatnim nosačem, za koji se pričvršćuje prednja noga.

Pre početka obrezivanja papaka, nogu treba temeljno očistiti kako bi se ceo papak mogao dobro videti.

Prva faza

U prvoj fazi obrezivanja papaka, treba sekačem odseći papak na odmerenu dužinu. Potrebno je da se izmeri dužina papka i napravi rez na 7,5 cm od krunice. Po potrebi se može obrezati i zdrav papak na odgovarajuću dužinu.

Nožem za obrezivanje odsecati ravnu noseću površinu ovog papka.

Dobro je da se slojevi rožine skidaju pokretima noža od sebe jer se tako izbegavaju povrede. U predelu pete, rožinu treba što manje skinuti da bi se lakše postigla ista visina drugog papka. Važno je da se zadrži debljina tabana od 5-7mm.

Druga faza

Po potrebi, obrežite prerasli papak na istu dužinu, a potom skratite papak do iste visine kao drugi. Pobrinite se da taban ne bude previše tanak i da se postigne da noseća površina bude paralelna sa kolenicom.

Treća faza

Ako je potrebno, treba skinuti tanak sloj rožine sa tabana da bi se dobio određeni nagib.

Ovaj postupak se naziva funkcionalno obrezivanje. Ukoliko na tabanu i dalje postoje lezije, treba sprovesti dalji tretman, kao što je opisano za četvrtu i petu fazu (kurativno obrezivanje).

U suprotnom, pređite na drugu nogu.

Četvrta faza

Potrebno je ostaviti manju visinu (skinuti više rožine) na obolelom prstu prema peti kako bi zdrav prst poneo najveći deo težine i time omogućio više odmora obolelom.

Ukoliko ovo nije moguće, zato što bi taban postao suviše tanak, tada pričvrstite blok ispod zdravog prsta.

Peta faza

Treba skinuti slobodnu rožinu i obraditi grube ivice, pri čemu se pazi da korijum ostane nepovređen.

Dezinfekcija papaka (dezo-barijera)

Dezinfekcija papaka (dezo-barijera) je regularna higijenska procedura kojom se sprečavaju bolesti papaka kao što je interdigitalni dermatitis. Za ovaj tretman se pravi rastvor od 3-5 litara komercijalnog formalina na 100 litara vode. Pri tom pazite da temperatura rastvora ne bude ispod 15^oC jer je formalin tada manje delotvoran. Može se koristiti i rastvor bakar sulfata.

Odgovarajuće dimenzije dezo-barijere su: širina oko 75 cm, dužina 3-5m, dubina oko 15cm. Posuda dezo-barijere treba da bude napunjena do nivoa od 10cm. Najbolje mesto za dezo- barijeru je na izlazu iz izmuzišta kuda se krave kreću. Najbolji rezultati se postižu kada se životinje, nakon kretanja kroz dezinfekcioni rastvor, drže na suvom mestu oko pola sata jer će formalin u tom periodu moći da deluje. Zavisno od broja krava, isti dezinfikacioni rastvor se može koristiti 2-3 dana, a nakon toga on gubi dejstvo. Ako rastvor postane suviše prljav, treba ga zameniti. Dobra prevencija interdigitalnog dermatitisa postiže se korišćenjem dva perioda ovakve dezinfekcije, u intervalu od tri ili četiri nedelje kad su krave u smeštajnim objektima.

Selekcija

Da bi se smanjila osetljivost krava na bolesti nogu, potrebne su određene selekcione osobine, koje moraju da budu nasledne i u korelaciji sa pojavom bolesti. Moguće osobine za selekciju su položaj i kvalitet kostiju, način hodanja i pokreti nogu i stopala, kao i ugao papaka. U Holandiji kao i u mnogim drugim zemljama, ove osobine su klasifikovane i određene su odgajivačke vrednosti za rasplodne bikove i krave. Preporučljivo je koristiti seme dokazanih bikova, za koje se zna da unapređuju kvalitet stopala i nogu, kao i ugao papka.

Otpornost na sve pomenute bolesti nogu ipak neće biti jednako unapređene selekcijom, tj. neke će biti pod većim genetskim usticajem od ostalih.