OBLICI, PREPOZNAVANJE, PREVEntiva I LEČENJE KETOZE U KRAVA
U novije vreme ketoza je postala najpopularnija metabolička bolest u mlečnih goveda, važnija i od acidoze i hipokalcemije. U stadu je vrlo teško oceniti stepen ketoze koji najčešće vidi stočar. Proizvođači s malim stadima skloni su da precenjuju značaja ketoze, dok oni s velikim stadima, najčešće umanjuju uticaj i prisustvo ove bolesti. Upravo za veterinara tehničara, iskustvo je neophodno da se utvrdi pojava ove bolesti unutar stada, umesto da se oslanjamo na opažanja radnika ili vlasnika grla.
U stadima zahvaćenim ketozom učestala je pojava dislokacije sirišta, uginuća, mlečne groznice (ležanja posle telenja) i hipokalcemije, zaostajanja posteljice i smanjene plodnosti te naglog gubitka telesne mase i smanjenog apetita po telenju.
Krava je u vreme telenja pod stresom, ima smanjen apetit, ne uzima dovoljno hrane za proizvodnju mleka i podmirivanje osnovnih životnih potreba, te počinje trošiti masne rezerve koje služe kao izvor energije.
Telesna mast se pretvara u masne kiseline, a one putem krvi dolaze u jetru .U jetri se masne kiseline pretvaraju u energiju. Za ovaj proces je potrebna glukoza, koju organizam dobija iz hrane. Krava mora uneti dovoljno hrane u nerazgrađenom skrobu, jer je jetri potrebna glukoza koju dobija iz propionata, a on se sintetiše u buragu iz nerazgrađenog skroba.
Ukoliko krava ne unosi dovoljno hrane (nedostatak glukoze), u jetri će se slobodne masne kiseline pretvoriti u ketonska tela .
Kada se nivo propionata u jetri poveća, smanjuje se nedostatak energije te dolazi do povećanja aktivnosti krave, poboljšanja apetita a time i veće proizvodnje mleka.
Veliki problem je u brojnim stadijumima subkliničkih oblika ketoze, pri čemu radnik ne primećuje promene zdravstvenog stanja životinje. Subklinički oblik je znatno češći od kliničkog oblika i dugotrajno uzrokuje velike ekonomske štete u vidu smanjene mlečnosti, smanjene plodnosti te sklonosti drugim bolestima.
Dijagnoza raširenosti ketoze unutar stada, zahteva potpuno drugačiji pristup od dijagnoze ketoze kod pojedinog grla.
Tri su osnovna tipa ketoze u krava, ali je često i vrlo teško utvrditi jasnu i oštru granicu budući da se često međusobno preklapaju.
Tip I: Spontana ili gladna ketoza
Najčešće se javlja u razdoblju od 3 do 6 nedelja po telenju. Imajući u vidu da je u to vreme i utrošak energije (i potrebe za energijom) najveći. Kod ovakvih se grla simptomi ne primećuju ranije, jer se ove krave po pravilu tele normalno, te normalno započinju s laktacijom. Prognoza za ova grla je dobra, budući da im je potrebna “mala pomoć” u obliku glukoze (glicerol, natrijum propionat) kako bi se brzo oporavila i nastavila s normalnom proizvodnjom. Ključ za prevenciju ovog tipa ketoze je povećanje energetskog dela u obroku tokom rane laktacije, npr. kukuruzna prekrupa , uz dodatak glukoze ( reponog rezanca). Jedan od mogućih uzroka za pojavu ovog tipa ketoze je i prenaseljenost prostora, imajući u vidu da su sveže oteljene krave izuzetno osetljive na spoljašnje uticaje i stres, a što prouzrokuje smanjenim konzumiranjem hrane. Ukoliko se u ishrani krava koristi TMR, ovaj se tip ketoze nalazi ređe. Ukoliko se ipak pojavi, znak je da su životinje hranjene duže vreme velikom količinom hrane bogate proteinima, a siromašne energijom.
Tip II: Sindrom debele krave
Ovaj oblik ketoze nekada je nazivan “Sindromom debele krave”. Danas je poznato kako zahvata sve krave koje moraju koristiti sopstvene masne zalihe neposredno pre telenja (razvoj Negativnog Energetskog Balansa – NEL). Prekomerno debele životinje sklonije su pojavi ovog oblika ketoze, budući da su sklone slabijem uzimanju hrane neposredno pre i posle telenja. Održavanje pozitivnog energetskog balansa u životinje neposredno pre telenja može biti otežano, budući da je volja za uzimanjem suve hrane u danima pre porođaja nešto smanjena. Pored navedenog, faktori rizika za pojavu ovog tipa ketoze su : premeštanje krava neposredno pre telenja, prenaseljenost porodilišta, često uvođenje novih grla u porodilište, nedovoljno hranidbenog prostora, previsoke temperature u toku letnjeg perioda, nedovoljna ventilacija prostora, premještanje krava u novi prostor odmah po telenju, te prenaseljenost prostora u kojima životinja boravi neposredno po telenju.
Osnovna pojava pri ovom tipu ketoze je razvoj “Sindroma masne jetre”. Po pravilu je zamašćenje jetre razvijeno i pre porođaja, no manifestuje se neposredno po porođaju, unutar dve do tri nedelje. Debele krave brzo gube na telesnoj masi i unutar nekoliko dana postaju mršave uz izrazito smanjeni apetit. Ovaj tip ketoze po pravilu prate i otežano teljenje, zaostajanje posteljice i upala materice. Smrtnost je visoka, a prognoza ne obećava srećan kraj. Lečenje mora biti započeto čim se primete prvi znaci ove bolesti. Kako je pri ovom tipu ketoze zahvaćena, te umanjena funkcija jetre, smanjuje se proizvodnja crvenih krvnih zrnaca (eritrocita), funkcija jetre kao “filtera” (pročišćivača) organizma čime je omogućen razvoj
intoksikacije (organizam preplavljuju toksini koji se upijaju iz maternice i probavnog trakta), septikemije (umanjena odbrambena sposobnost jetre, te organizam preplavljuju razni mikroorganizmi), a čime se omogućuje razvoj upale materice, vimena i pluća. Životinja, po pravilu, ugine zbog posledica upale vimena ili pluća, odnosno zbog nastale septikemije (trovanja krvi).
Preventiva ovog tipa ketoze svodi se na pravilnu ishranu – izbegavanje prisutnosti prekomerno debelih životinja u toku zasušenja, dovoljan unos kvalitetne i ukusne hrane pre telenja, osiguravanje visokoenergetske hrane neposredno po telenju.
Dodatak livadskog sena ili seckane slame u obrok životinjama tokom zasušenja, izvrstan je način da se poveća zapreminna buraga, kao što i sastav hrane u pogledu količine belančevina i energije mora biti zadovoljavajuć. Seno i slama moraju biti čisti (nikako ne sme biti prašnjavo, blatnjavo ili plesnivo) te naseckana na dužinu od oko 2 do 3 cm, a daje se u količini od oko 0.5 kg po kravi na dan slame, odnosno sena do 2,5 kg.
Tip III: Ketoza kisele silaže (Kisela ketoza, Acidozna ketoza)
U pojedinim se stadijumima javlja ovaj tip ketoze uzrokovan prekomernim davanjem kisele silaže ili senaže. Senaža koja je pokošena previše mokra, kao i ona koja je siromašna vodotopivim ugljenohidratima pogoduje razvoju i umnažavanju bakterija roda Clostridium spp. Ove bakterije fermentuju ugljenohidrate u buternu, umesto u mlečnu kiselinu. S druge strane, kukuruzna silaža vrlo retko pogoduje rastu i umnožavanju Clostridium spp. bakterija jer je najčešće bogata vodotopivim ugljenohidratima. Vreme košenja takođe značajno utiče na količinu vodotopivih ugljenohidrata u senaži, te je tako njihova koncentracija najviša u satima tokom ranog posle podneva. Silaža zahvaćena fermentacijom uz pomoć Clostridium spp. bakterija lako je prepoznatljiva po karakteristično “užeglom” mirisu, mirisu na pokvaren maslac, te degradaciji (truljenju) belančevina. Već 50 do 100 grama dnevnog unosa buterne kiseline uzrokuje pojavu ketoze, a 200 grama pojavu teškog oblika ketoze. U ovom slučaju, farmeru ostaju samo dva izbora u pogledu silaže: razređenje ili uništavanje ukupne silaže. Prvi je korak analiza silaže,nakon toga pristupiti provetravanju (aeraciji) silaže čime se smanjuje postotak buterne kiseline u njoj, a potom dodavanje sredstava za neutralizaciju kiselina (kreda, i sl.). Ukoliko je u silaži prisutno više od 2% buterne kiseline, silažu je svakako najbolje uništiti i neškodljivo ukloniti.
Dijagnoza ketoze u objektu
Za uspešnu preventivu i lečenje ketoze potreban je odgovarajući manadžment farme, kvalitetna i pravilna hrana ( ako je moguće nabaviti i davati repin rezanac), stalna nega i briga o visoko gravidnim (naročito visoko proizvodnim) životinjama. Kada se znaci bolesti pojave potrebna je pravovremena veterinarska pomoć i adekvatno lečenje započeto već i na samu sumnju o prisutnosti ketoze.
Lečenje ketoze
Lečenju treba pristupiti što prije. Kravama se može oralno davati:
- propilen-glikol , 500 ml, 2 x dnevno u periodu od 4 dana
- propionat
- glicerol
- ako je potrebno intravenska aplikaciju glukoze i intravenska inekciju glukokortikoida
OBLICI, PREPOZNAVANJE, PREVEntiva I LEČENJE KETOZE U KRAVA
U novije vreme ketoza je postala najpopularnija metabolička bolest u mlečnih goveda, važnija i od acidoze i hipokalcemije. U stadu je vrlo teško oceniti stepen ketoze koji najčešće vidi stočar. Proizvođači s malim stadima skloni su da precenjuju značaja ketoze, dok oni s velikim stadima, najčešće umanjuju uticaj i prisustvo ove bolesti. Upravo za veterinara tehničara, iskustvo je neophodno da se utvrdi pojava ove bolesti unutar stada, umesto da se oslanjamo na opažanja radnika ili vlasnika grla.
U stadima zahvaćenim ketozom učestala je pojava dislokacije sirišta, uginuća, mlečne groznice (ležanja posle telenja) i hipokalcemije, zaostajanja posteljice i smanjene plodnosti te naglog gubitka telesne mase i smanjenog apetita po telenju.
Krava je u vreme telenja pod stresom, ima smanjen apetit, ne uzima dovoljno hrane za proizvodnju mleka i podmirivanje osnovnih životnih potreba, te počinje trošiti masne rezerve koje služe kao izvor energije.
Telesna mast se pretvara u masne kiseline, a one putem krvi dolaze u jetru .U jetri se masne kiseline pretvaraju u energiju. Za ovaj proces je potrebna glukoza, koju organizam dobija iz hrane. Krava mora uneti dovoljno hrane u nerazgrađenom skrobu, jer je jetri potrebna glukoza koju dobija iz propionata, a on se sintetiše u buragu iz nerazgrađenog skroba.
Ukoliko krava ne unosi dovoljno hrane (nedostatak glukoze), u jetri će se slobodne masne kiseline pretvoriti u ketonska tela .
Kada se nivo propionata u jetri poveća, smanjuje se nedostatak energije te dolazi do povećanja aktivnosti krave, poboljšanja apetita a time i veće proizvodnje mleka.
Veliki problem je u brojnim stadijumima subkliničkih oblika ketoze, pri čemu radnik ne primećuje promene zdravstvenog stanja životinje. Subklinički oblik je znatno češći od kliničkog oblika i dugotrajno uzrokuje velike ekonomske štete u vidu smanjene mlečnosti, smanjene plodnosti te sklonosti drugim bolestima.
Dijagnoza raširenosti ketoze unutar stada, zahteva potpuno drugačiji pristup od dijagnoze ketoze kod pojedinog grla.
Tri su osnovna tipa ketoze u krava, ali je često i vrlo teško utvrditi jasnu i oštru granicu budući da se često međusobno preklapaju.
Tip I: Spontana ili gladna ketoza
Najčešće se javlja u razdoblju od 3 do 6 nedelja po telenju. Imajući u vidu da je u to vreme i utrošak energije (i potrebe za energijom) najveći. Kod ovakvih se grla simptomi ne primećuju ranije, jer se ove krave po pravilu tele normalno, te normalno započinju s laktacijom. Prognoza za ova grla je dobra, budući da im je potrebna “mala pomoć” u obliku glukoze (glicerol, natrijum propionat) kako bi se brzo oporavila i nastavila s normalnom proizvodnjom. Ključ za prevenciju ovog tipa ketoze je povećanje energetskog dela u obroku tokom rane laktacije, npr. kukuruzna prekrupa , uz dodatak glukoze ( reponog rezanca). Jedan od mogućih uzroka za pojavu ovog tipa ketoze je i prenaseljenost prostora, imajući u vidu da su sveže oteljene krave izuzetno osetljive na spoljašnje uticaje i stres, a što prouzrokuje smanjenim konzumiranjem hrane. Ukoliko se u ishrani krava koristi TMR, ovaj se tip ketoze nalazi ređe. Ukoliko se ipak pojavi, znak je da su životinje hranjene duže vreme velikom količinom hrane bogate proteinima, a siromašne energijom.
Tip II: Sindrom debele krave
Ovaj oblik ketoze nekada je nazivan “Sindromom debele krave”. Danas je poznato kako zahvata sve krave koje moraju koristiti sopstvene masne zalihe neposredno pre telenja (razvoj Negativnog Energetskog Balansa – NEL). Prekomerno debele životinje sklonije su pojavi ovog oblika ketoze, budući da su sklone slabijem uzimanju hrane neposredno pre i posle telenja. Održavanje pozitivnog energetskog balansa u životinje neposredno pre telenja može biti otežano, budući da je volja za uzimanjem suve hrane u danima pre porođaja nešto smanjena. Pored navedenog, faktori rizika za pojavu ovog tipa ketoze su : premeštanje krava neposredno pre telenja, prenaseljenost porodilišta, često uvođenje novih grla u porodilište, nedovoljno hranidbenog prostora, previsoke temperature u toku letnjeg perioda, nedovoljna ventilacija prostora, premještanje krava u novi prostor odmah po telenju, te prenaseljenost prostora u kojima životinja boravi neposredno po telenju.
Osnovna pojava pri ovom tipu ketoze je razvoj “Sindroma masne jetre”. Po pravilu je zamašćenje jetre razvijeno i pre porođaja, no manifestuje se neposredno po porođaju, unutar dve do tri nedelje. Debele krave brzo gube na telesnoj masi i unutar nekoliko dana postaju mršave uz izrazito smanjeni apetit. Ovaj tip ketoze po pravilu prate i otežano teljenje, zaostajanje posteljice i upala materice. Smrtnost je visoka, a prognoza ne obećava srećan kraj. Lečenje mora biti započeto čim se primete prvi znaci ove bolesti. Kako je pri ovom tipu ketoze zahvaćena, te umanjena funkcija jetre, smanjuje se proizvodnja crvenih krvnih zrnaca (eritrocita), funkcija jetre kao “filtera” (pročišćivača) organizma čime je omogućen razvoj
intoksikacije (organizam preplavljuju toksini koji se upijaju iz maternice i probavnog trakta), septikemije (umanjena odbrambena sposobnost jetre, te organizam preplavljuju razni mikroorganizmi), a čime se omogućuje razvoj upale materice, vimena i pluća. Životinja, po pravilu, ugine zbog posledica upale vimena ili pluća, odnosno zbog nastale septikemije (trovanja krvi).
Preventiva ovog tipa ketoze svodi se na pravilnu ishranu – izbegavanje prisutnosti prekomerno debelih životinja u toku zasušenja, dovoljan unos kvalitetne i ukusne hrane pre telenja, osiguravanje visokoenergetske hrane neposredno po telenju.
Dodatak livadskog sena ili seckane slame u obrok životinjama tokom zasušenja, izvrstan je način da se poveća zapreminna buraga, kao što i sastav hrane u pogledu količine belančevina i energije mora biti zadovoljavajuć. Seno i slama moraju biti čisti (nikako ne sme biti prašnjavo, blatnjavo ili plesnivo) te naseckana na dužinu od oko 2 do 3 cm, a daje se u količini od oko 0.5 kg po kravi na dan slame, odnosno sena do 2,5 kg.
Tip III: Ketoza kisele silaže (Kisela ketoza, Acidozna ketoza)
U pojedinim se stadijumima javlja ovaj tip ketoze uzrokovan prekomernim davanjem kisele silaže ili senaže. Senaža koja je pokošena previše mokra, kao i ona koja je siromašna vodotopivim ugljenohidratima pogoduje razvoju i umnažavanju bakterija roda Clostridium spp. Ove bakterije fermentuju ugljenohidrate u buternu, umesto u mlečnu kiselinu. S druge strane, kukuruzna silaža vrlo retko pogoduje rastu i umnožavanju Clostridium spp. bakterija jer je najčešće bogata vodotopivim ugljenohidratima. Vreme košenja takođe značajno utiče na količinu vodotopivih ugljenohidrata u senaži, te je tako njihova koncentracija najviša u satima tokom ranog posle podneva. Silaža zahvaćena fermentacijom uz pomoć Clostridium spp. bakterija lako je prepoznatljiva po karakteristično “užeglom” mirisu, mirisu na pokvaren maslac, te degradaciji (truljenju) belančevina. Već 50 do 100 grama dnevnog unosa buterne kiseline uzrokuje pojavu ketoze, a 200 grama pojavu teškog oblika ketoze. U ovom slučaju, farmeru ostaju samo dva izbora u pogledu silaže: razređenje ili uništavanje ukupne silaže. Prvi je korak analiza silaže,nakon toga pristupiti provetravanju (aeraciji) silaže čime se smanjuje postotak buterne kiseline u njoj, a potom dodavanje sredstava za neutralizaciju kiselina (kreda, i sl.). Ukoliko je u silaži prisutno više od 2% buterne kiseline, silažu je svakako najbolje uništiti i neškodljivo ukloniti.
Dijagnoza ketoze u objektu
Za uspešnu preventivu i lečenje ketoze potreban je odgovarajući manadžment farme, kvalitetna i pravilna hrana ( ako je moguće nabaviti i davati repin rezanac), stalna nega i briga o visoko gravidnim (naročito visoko proizvodnim) životinjama. Kada se znaci bolesti pojave potrebna je pravovremena veterinarska pomoć i adekvatno lečenje započeto već i na samu sumnju o prisutnosti ketoze.
Lečenje ketoze
Lečenju treba pristupiti što prije. Kravama se može oralno davati:
- propilen-glikol , 500 ml, 2 x dnevno u periodu od 4 dana
- propionat
- glicerol
- ako je potrebno intravenska aplikaciju glukoze i intravenska inekciju glukokortikoida
Autor: Zoran Stojšić | Objavljeno: 15. 10. 2021. u kategoriji stočarstvo