Krmni sirak spada u grupu rentabilnih kultura, jer ima skromnije zahteve od kukuruza prema uticaju spoljašnje sredine . Dobro koristi vodu i hraniva iz dubljih slojeva zemljišta, vrlo je tolerantan na sušu i lošije tipove zemljišta. Mali utrošak semena za setvu, potpuna mehanizovanost proizvodnje kao i visok prinos i kvalitet krme, čine ga vrlo profitabilnom kulturom.
Sirak se za zelenu masu može kositi do početka metličanja. Naročito je pogodan za podmirivanje energetskog dela obroka. Nakon nicanja za košenje dospeva za 40 - 50 dana.
Najbolje je kositi kod visine 100 - 120 cm. Ako se kosi visina 80 - 120 cm, sledeći otkos daje za 30 dana te može dati i 3 - 4 otkosa godišnje. Otkosi sadrže: 12 - 16 % suve materije, 1,2 % svarljivih proteina, 8 - 10 % skroba.
Ako se pusti da naraste do 150 cm, dobiju se dva otkosa i prinos mase 60 - 100 t/ha što zavisi od đubrenja. Ovi otkosi sadrže 16 - 22 % suve materije, 1,2 % svarljivih proteina, te 10 - 14 % skroba.
Dnevni obrok od 60 kg zelene mase košen pravovremeno osigurava 960 g svarljivih proteina . Za napasanje stoke sirkom najbolje je na visine biljke 60 - 80 cm. Ranije napasanje nije preporučljivo jer može doći do trovanja stoke nitritima, naročito kod obilnije prihrane KAN-om. Sirkom se hrani obročno. Stoci se daje ona površina koja je potrebna za podmirenje obročnih potreba. Sirak se također može silirati, te i na taj način koristiti u ishrani stoke. Najveća primena je u ishrani muznih krava za visoku proizvodnju mleka ujednačenog kvaliteta i održavanje dobre kondicije životinja.
Autor: Zoran Stojšić | Objavljeno: 31. 12. 2021. u kategoriji stočarstvo