Greške i propusti u odgoju priplodnih nazimica

Samo dobro pripremljena i pravilno odgojena nazimica može izdržati veliko opterećenje u toku prve i druge laktacije.

Greške i propusti u odgoju priplodnih nazimica, tokom porasta pre pripusta, imaju za posledicu neravnomernu pojavu estrusa koji se ne može planirati, veliki broj isključenih nazimica, mali broj prasadi u prvom leglu, veliki gubitak telesnih rezervi tokom prve laktacije i mnogo isključenih prvopraskinja.

Sve ovo poskupljuje proizvodnju, ograničava mogućnost selekcije  i smanjuje reproduktivnu efikasnost zapata.

U lošim uslovima proizvodnje, kao što je slučaj na mnogim farmama, nazimice se pripuštaju sa prvim estrusom, malom telesnom masom i sa nedovoljnom rezervom hranljivih materija u organizmu neophodnih za prvu laktaciju.

Zbog toga je na većini farmi, leglo prvopraskinja manje od legla starijih krmača za 1,5 - 2 praseta. Veliki deo ovih nepripremljenih nazimica biva isključeno već nakon prvog ili drugog prašenja, što narušava paritetnu  strukturu zapata krmača.

Zbog svega iznetog, odgoju priplodnih nazimica treba posvetiti veliku pažnju.

Žensku prasad, odabranu za budući priplod, treba izdvojiti u zasebne boksove, a po mogućnosti u zaseban objekat već sa težinom od 25-30 kg.

Ove izdvojene životinje treba hraniti kvalitetnom hranom. U periodu porasta, neophodno je obezbediti  uslove da životinje pokažu svoj potencijal porasta i kvalitet  trupa, kako bi takva grla bila izabrana i ostavljena za priplod.

Kada životinja dostigne težinu 80-00 kg, meri se debljina leđne slanine specijalnim aparatom. Time se završava selekcijska kontrola. Nakon toga, potrbno je promenuti hranu, odnosno redukovati nivo proteina, a povećati nivo energije.

Svakodnevno dovođenje polno zrelog nerasta, stimuliše pojavu estrusa. Prvi estrus se propušta, dok se pripušta na drugom ili trećem. Nazimice kod prvog pripusta treba da su stare oko 220-240 dana, debljina leđne slanine da je oko18-20 mm, a telesna težina da je oko 130-140 kg.

Pred pripuštanje na 5-7 dana potrebno je pojačati  ishranu za 1-1,5 kg. Ova pojačana ishrana pospešuje sazrevanje većeg broja jajnih ćelija, što utiče na broj osemenjenih jajnih ćelija, a samim tim i veći broj začete prasadi.

U pogledu ishrane suprasnih nazimica, postoje različita mišljenja. Dugo vremena je vladalo mišljenje da se mora ograničiti količina hrane zbog negativnog uticaja obilne hrane na preživljavanje embriona i veličinu legla.

Nazimicama u suprasnosti treba obezbediti oko 42 MJ metaboličke energije i 450 grama proteina dnevno. Preračunato na količinu hrane, koja sadrži 13,5 MJ metaboličke energije i 15 procenata proteina, dnevna konzumacija hrane mora biti oko 3 kg.

To znači da se suprasne nazimice moraju hraniti kvalitetnije i većom količinom hrane, nego ostale krmače u suprasnosti.

Ovo pozitivno utiče na veće kumuliranje rezervne energije u organizmu i daljeg razvoja nazimice u toku suprasnosti.