EKONOMIKA TOVA JUNADI

Za jednu proizvodnju kažemo da je rentabilna, ako je cena za utovljeni materijal veća od cene koštanja. Na ekonomiku tova utiče više činilaca, o kojima proizvođač  treba da povede računa, kada se odlučuje na proizvodnju.Činioci koji utiču na proizvodnju su :

• vrednost materijala
• vrednost hrane
• vrednost rada
• amortizacija objekta
• osiguranje grla
• ostali troškovi

Vrednost materijala za tov  se često menja, što zavisi od trenutnih  kretanja cena na tržištu. Cene tovnog materijala također zavise i različitih faktora kao što su: rasa, individualni kvalitet životinje, pol. Kvalitetnija grla, namenjena za tov a koja potiču od pozitivno testiranih bikova će imati veću cenu. Pozitivno testirana grla su  garancija za brži porast, veći prirast, dobro iskorišćavanje hrane, bolji kvalitet mesa i tandman, te ostvaruju i veću prodajnu cenu gotovog tovljenika. Za razliku od ovih, grla kupljena na stočnoj pijaci bez poznatog porekla, često nemaju dobre proizvodne osobine. Mlađi materijal ima nešto veću cenu od starijeg, a muška grla višu cenu od ženskih. Kao orjentacija za cenu ulaznog materijala, treba da je cena prodajno utovljenih životinja. Te bi cene trebalo da su iste, što nije slučaj.

Vredost hrane  čini jednu od najvećih stavki u proizvodnji što se tiče troškova. Računa se da ukupnim troškovima tova, vrednost hrane učestvuje sa oko 70 %  troškova. Osnova za obračun troškova hrane je trenutno kretanje cena na tržištu. Najčešće proizvođači raspolažu sa izvesnim količinama različitih hraniva koje proizvode na svom gazdinstvu. U ovim slučajevima, proizvođač može da računa sa nešto nižom cenom od tržišnih od 10 – 15 %. U slučaju da proizvođač nema određena hraniva, tada mora nabavljati na tržištu, gde su veće za 10% pa i naviše od proizvodnih, uvećane za cenu nabavke i transporta.

Vrednost rada  treba da uđe u kalkulaciju troškova proizvodnje, iako to najčešće nije slučaj na individualnim gazdinstvima. Vrednost rada zavisi od različitih faktora, primene mehanizacije, sistema izđubravanja, ishrane i dr. Pod normalnim okolnostima računa se da rad učestvuje sa oko 10 % od vrednosti prirasta.

Amortizacija objekata  se mora uračunati u troškove proizvodnje. Objekti u kojima se drži stoka su skloni “ zamoru materijala”, od upotrebe se kvare, gube vrednost, a sve to treba uvrstiti kao trošak koji opterećuje proizvodnju. Amortizacija učestvuje sa oko 5 % u troškovima proizvodnje.

Osiguranje proizvodnje  bi trebalo da bude stalna praksa kod stočara, jer rizik koji prati stočarsku proizvodnju je stalno prisutan. Troškovi osiguranja su relativno niski, i zavise od osiguravajućih kuća. U cilju zaštite proizvođača trebali bi da osiguravaju životinje od oboljenja, uginuća i nesrećnih slučajeva.

Ostali troškovi  su različiti, a koje bi trebali uvrstiti u troškove. U ove troškove spadaju razne otplate kredita, troškovi lečenja, dodatne radne snage, struja, voda, potrošni materijal i dr.

Na kraju kada se svi činioci saberu i oduzmu, možemo reći da smo izradili kalkulaciju proizvodnje, koja će nam biti pokazatelj rezultat  rada i ulaganja, te najvažnije finansijskog rezultata opravadanosti  proizvodnje.