Značaj đubrenja povrtarskih kultura

Povrće ima veliki značaj u ishrani stanovništva. Zato se njegovoj proizvodnji poklanja sve veća pažnja, kako sa aspekta dobijanja sve većih prinosa, tako i proizvoda dobrog kvaliteta. Povrtarske biljke zahtevaju plodna zemljišta. Povrtarske kulture  imaju velike zahteve u hranljivim materijama tako da se njihovo đubrenje dosta razlikuje od đubrenja drugih kultura zbog slabije razvijenog korenovog sistema, brzog porasta i kratke vegetacije, visokih prinosa sa jedinice površine i više žetvi tokom godine, navodnjavanje i drugih osobenosti. U proizvodnji povrća koriste se organska i mineralna đubriva. Posebno treba istaći značaj stajnjaka i komposta koji pored toga što obezbeđuju biljkama elemente neophodne za njihovo normalno rastenje i razviće, poboljšavaju fizičke, hemijske i biološke osobine zemljišta. Azot, fosfor i kalijum su elementi o kojima  se praktično najviše vodi računa prilikom đubrenja. Takođe, veoma važnu ulogu imaju i drugi hemijski elementi kao što su kalcijum, magnezijum, bor, mangan, cink... Neophodno je da se razlikuju potrošnja i potrebe povrtarske biljke, kako u pogledu vode tako i u pogledu hranljivih materija. Potrošnja se ogleda prema količini hranljivih elemenata koji se iznosi iz zemljišta dok za potreba povrtarskih biljaka prema hranljivim elementima uzima se u obzir nejednak stepen iskorišćavanja tih elemenata od strane biljaka. Smatra se da povrtarske kulture  najbolje iskorišćavaju kalijum i u tom pogledu, najveće zahteve za ovim elementom imaju paprika, kelj, boranija, spanać..., nešto lošije azot, gde izražene zahteve za njim imaju kupusnjače, mrkva i praziluk dok male potrebe imaju crni i beli luk za glavice dok najlošije iskorišćavaju fosfor. Za fosforom nejveće zahteve izražavaju crveni kupus, karfiol, mrkva a najmanje beli luk i cvekla.                                                        Takođe, jedna od najvažnijih mera, kod đubrenja povrtarskih kultura je i prihranjivanje. Međutim, prihranjivanjem se ne može nadoknaditi osnovno đubrenje. Prihranom se najlakše mogu regulisati rast i razvoj. Za povećanje  rasta i razvoja vegetativnih organa koriste se azotna đubriva Na osnovu napred navedenog može se zaključiti da za stabilne i visoke prinose povrća i kvalitetne plodove važno je pravilno primeniti đubriva. Osim toga, pravilna primena đubriva doprinosi i očuvanju zemljišta.