Značaj azota za biljke

Azot  spada u grupu neophodnih makrohranljivih elemenata. On je deo mnogih jedinjenja u biljkama:proteina, hlorofila,enzima nukleinske kiseline,aminokiselina,vitamina... Azot je gradivni elemenat i ne postoji ni jedan procesu biljkama na koji azot ne utiče (posredno ili neposredno). On pored visine prinosa utiče i na kvalitet proizvoda.Biljke usvajaju azot  iz zemljišta samo u obliku nitratnog i amonijum jona. Primena azotnog đubriva zavisi od vrste gajene biljke, kada se primenjuje (osnovno, predsetveno ili prihrana), količine ovog hranljivog elementa u zemljištu itd.Određivanje količine azota u zemljištu moguće je jedino primenom N-min metode. Osnovni cilj N-min metode je pravilna primena azotnih đubriva kako bi se postigli maksimalni prinosi uz minimalna ulaganja, zaštita životne sredine i očuvanje zemljišta.   Vreme uzimanja uzoraka je 7-10 dana pre pve prihrane ozimih useva ili pre setve jarih useva. Tek nakon izvršene analize i saznanja o sadržaju lakopristupačnog azota u zemljištu, možemo odrediti količinu koja biljkama nedostaje za njihov pravilan rast i razvoj. Nedostatak ili suvišak azota u zemljištu u najvećoj meri utiču na prinos. Pri određivanju doza azota u zemljištu, značajnu ulogu imaju i vremenske prilike, temperatura i vlaga.Zbog toga, količine azotnih đubriva koje se unose tokom godine, dele se najčešće na dva ili tri dela. Nedovoljna i nepravilna upotreba azotnih  đubriva bez obzira na sve mere i troškove  učinjene tokom proizvodnje može uticati na smanjenje biološkog potencijala rodnosti i kvaliteta prinosa za više od 50%.