ZEMLJIŠNE ŠTETOČINE

Sa smanjenjem broja aktivnih materija, a time i insekticida za suzbijanje zemljišnih štetočina, u narednom periodu možemo očekivati sve veće probleme i štete od zemljišnih štetočina u proizvodnji, pre svega okopavina i povrtarskih korenasto krtolastih biljaka.
Suspenzijom neonikotionida smanjio se broj insekticida za tretiranje semena koji su imali veliki broj pozitivnih osobina sa ekološkog aspekta (odličnu efikasnost, mala količina aktivne materije po jedinici površine i mogućnost kontrole oslobađanjam insekticidne prašine…).

NAJZNAČAJNIJE VRSTE – ZEMLJIŠNE ŠTETOČINE

 ŽIČARI  (Elateridae)
 GRČICE (Scarabaeidae)
 POGRIZAJUĆE SOVICE (Noctuidae)
 ROVCI

DINAMIKA KRETANJA ŽIČARA U ZEMLJIŠTU

Za žičare su karakteristične vertikalne i horizontalne migracije u zavisnosti od temperature i vlažnosti zemljišta.
Najznačajnija su kretanja nakon zime u proleće kada imamo njihove migracije ka površini zemlje vezano za povećanje temperature zemljišta. Štete nastaju obično tokom maja meseca. Tokom leta kreću se ka dubljim slojevima zemljišta u potrazi za vlagom, da bi krajem leta opet krenuli ka površini i tada najčešće oštećuju formirane krtole krompira i povrtarske korenaste biljne vrste (šargarepa…).
 Pored žičara značajne su larve grčica (Gundelja) kojih ima veći broj vrsta a najčešći je običan gundelj.Razvoj larve traje 3-4 godine.
 
ŽIČNJACI su larve skočibube.
Imaju tanko i izduženo telo obično bakarne boje sa tamnom glavom. Podesećaju na žicu, zbog čega su i dobile ovaj naziv. Dužina tela im je od 1-4 cm. Jedna ženka može da položi i do 600 jaja iz kojih se pile larve. Larve najčešće prave štete na korenastim i krtolastim kulturama, ubušujući se u zadebljali koren ili krtolu. Nekada štetu prave i hraneći se semenom i mladim korenom tek izniklih biljaka, a neretko i pregrizu tek izniklu klicu.
Polifagne su što znači da se hrane različitim kulturama. Kritičan broj je 3-5 žičnjaka na m2

Larve žičara

PODGRIZAJUĆE SOVICE ( Noctuidae) su leptiri mrke boje. Danju se skrivaju, a lete tokom noći pa se teško uočavaju u baštama.
Štetu nanose gusenice ovog leptira. Nalaze se plitko u zemlji. Zemljane su do sivo- zelene boje, dužine i do 5 cm. Na dodir se skupe u krug što im je tipična osobina za raspoznavanje. Hrane se prizemnim delom stabla mladih biljaka, kao i listovima koji dodiruju zemlju. U stanju su da potpuno pregrizu prizemni deo stabla i tako unište biljku. Najčešće napadaju papriku, krompir i šargarepu, mada ni druge povrtarske biljke nisu zaštićene od napada ovih insekata.

Larva podgrizajuće sovice

GRČICE (Scarabaeidae)
Za nas je najznačajniji obični gundelj (Melolontha melolontha).
 Larve oštećuju koren šećerne repe, pregrizanjem. Odrasla larva za nedelju dana može uništiti 3-5 biljaka repe. Razviće jedne generacije u našoj zemlji traje 3 godine koje se proteže kroz 4 kalendarske godine.
Štetne su uglavnom samo larve, koje su zgrčene u vidu slova “C”, zbog čega su i poznate pod imenom grčice. One kao i žičnjaci napadaju podzemne delove biljaka. Započinju s intenzivnom ishranom kada temperature zemljišta dosegnu od 8 do 10 °C.
Koreni mladih biljaka često bivaju pregriženi, a na starijim se uočavaju manje ili veće izgrizotine najčešće u obliku jama.
Oštećene biljke venu, postepeno se suše i uginjavaju ili zaostaju u porastu.
Odrasli insekti se pojavljuju u aprilu čim temperatura zraka pređe 20 °C te se hrane lišćem stablašica i grmova. Od voćnih vrsta najradije napadaju trešnju, kajsiju, kupinu, malinu i jagodu, a ponekad mogu uzrokovati potpuni golobrst. Ženke gundelja u nekoliko navrata odlažu jaja u zemljište, najradije na oranicama i baštama.

Odrastao gundelj

Larva gundelja

ROVAC (Gryllotalpa gryllotalpa) 
Opasan je u staklenicima, plastenicima, rasadnicima i na otvorenom polju. Najveće štete nanosi u proleće, tako što kopa plitke
hodnike ispod površine zemljišta i pri tom izgriza posejano seme i klicu, pa biljke ne niču, ili kod mladih biljaka oštećuje koren ili ga pregriza u visini korenovog vrata. U krtolama krompira izgriza duboke rupe.
Kritičan broj za suzbijanje štetočine je 1 larva ili imago/m 2 . S obzirom da rovac prezimljava na toplijim mestima, ta osobina može da se iskoristi za njegovo suzbijanje mehaničkim ili fizičkim merama, posebno na manjim površinama. Ovaj način suzbijanja se primenjuje neposredno pre povlačenje rovca na prezimljavanje, ukopavanjem stajnjaka na više mesta. Agrotehnička mera borbe za suzbijanje štetočine je obrada zemljišta koja omogućava rušenje hodnika i izlaganje jedinki dejstvu predatora. Takođe, može da se koristi metoda rasturanja otrovnih mamaka.
Efikasnost u suzbijanju može da se postigne primenom granuliranih zemljišnih insekticida. Granule se ravnomerno rasture po površini zemlje, a zatim se unesu u supstrat do dubine 10cm.
Suzbijanje u već zasnovanim zasadima i kulturama je mnogo teže i manje efikasno, nego preventivna primena u predsetvenoj pripremi zemljišta. Primena insekticida u toku vegetacije nije ravnomerna i javlja se problem poštovanja vremena karence u kulturama sa kratkom vegetacijom. Tako da preporuka je preventivna primena u predsetvenoj pripremi zemljišta, posebno kod podizanja višegodišnjih zasada.

Prognoza pojave zemljišnih štetočina

1.Analiza zemljišta i pregled uzoraka zemljišta na broj i vrstu zemljišnih štetočina
2.Privlačenje insekata (svetlošću, feromonima)
3.Metoda lovnih mamaca

Lovljenje odraslih insekata žičara

Usled suženog izbora insekticida za suzbijanje zemljišnih štetočina moramo se oslanjati na neke druge mere koje mogu doprineti redukciji ovih štetočina:
 Plodored
 Prostorna izolacija
 Obrada zemljišta
 Vreme i dubina setve
 Đubrenje i prihranjivanje
 Uništavanje korova
 Navodnjavanje
 Uništavanje biljnih ostataka
 
PLODORED
Plodored u velikoj meri utiče na dinamiku brojnosti skočibuba- Elateridae i njihovom razmnožavanju naročito pogoduje gajenje lucerke, deteline, soje i višegodišnjih trava kao i ponavljanje setve strnih žita.
Povećanu brojnost žičara možemo očekivati na predusevima nabrojanih biljnih vrsta ali i na predusevu kukuruza ukoliko prethodne godine nisu primenjeni zemljišni insekticidi.
Primena insekticida – SUZBIJANJE:
Kada se utvrdi potreba za suzbijanjem zemljišnih štetočina donosi se odluka na koji način će se suzbijati. Postoji više načina od kojih navodimo sledeće:

* Zaštita semena pre setve (u doradnom centru ili pred samu setvu direktno na parceli)
* Tretiranje cele površine (inkorporacija) sa insekticidom pre setve ,
* Tretiranje u trake sa insekticidom skupa sa setvom
* Kombinacija zaštite semena i tretiranje u trake
1.Primena granuliranih insekticida za čiju primenu su  neophodni  kvalitetni depozitori kojima se ostvaruje ujednačeno doziranje insekticida.Na tržištu je bilo više vrsta granuliranih insekticida sa različitim aktivnim materijama ali nakon zabrane mnogih od njih ostali su insekticidi koji su na bazi TEFLUTRINA insekticid Force 20CS za tretiranje semena, i Force 1,5G i 0,5 G koji se primenjuju kao granulirani insekticidi.
Na tržištu sa istom aktivnom materijom nalazi se i insekticid  TEKTON koji je registrovan za suzbijanje zemljišnih štetočina u setvi šećerne repe, suncokreta, kukuruza, mrkve, peršuna, celera, paštrnaka.
Force 1,5 G se preporučuje u setvi šećerne repe, kukuruza i suncokreta i primenjuje se zajedno sa setvom depozitorima u količini 5-10 kg po ha u zavisnosti od brojnosti žičara.
Force 0,5G  preporučuje se u setvi  krompira, šargarepe u dozi 12-15 kg po ha zajedno sa setvom, sadnjom aplikacijom depozitorima, kupusa istovremeno sa rasađivanjem, rasturanjem granula u zoni redova oko korena biljaka, depozitorima.
Force 20CS (teflutrin) ,Sonido (tiakloprid 400g/l) Na tržištu se nalazi seme kukuruza i suncokreta tretirano ovim insekticidom i setvom takvog semena ostvariće se zaštita od zemljišnih štetočina u prvim fazama klijanja i nicanja biljaka.
Aktivna materija Teflutrin  dobro se  veže za zemljište i za površinu korenovog sistema biljaka, tako da dobro deluje i na štetočine koje se hrane korenom ili podzemnim biljnim delovima.
Ova aktivna materija u zemljištu prelazi u gasnu fazu i ima i repelentno delovanje odnosno odbija zemljišne štetočine oko semena.
 
Aktivna materija Tiakloprid - tretirano seme usvaja aktivnu materiju prilikom bubrenja i klijanja. Usled odgovarajuće rastvorljivosti tiakloprida, dolazi do stvaranja insekticidne zone oko semena koja ne samo da štiti seme od mogućeg napada žičnjaka, već istovremeno, gajena biljka sa porastom usvaja insekticid i na taj način klijanac biva zaštićen u najosetljivijoj fazi razvoja biljke. Tiakloprid pripada grupi neonikotinoida koji deluju tako što ometaju prenos nadražaja u nervnom sistemu štetnih insekata (agonisti acetil-holina).