ZDRAVSTVENO STANJE  USEVA ULJANE REPICE

Na području opština Sombor,Apatin i Odžaci  usevi uljane repice se nalaze u fazi od 9 i više listova razvijeno (BBCH 19), do faze početak rasta stabla (BBCH 30).

Tokom vizuelnih pregleda useva uljane repice registrovano je prisustvo odraslih jedinki male repičine pipe (Ceutorhynchus pallidactylus) i velike repičine pipe (Ceutorrynchus napi) na nivou praga štetnosti od 1 pipe na 5 biljaka. S obzirom da je počelo polaganje jaja navedenih štetočina i da je njihova brojnost dostigla prag štetnosti data je preporuka je da se uradi insekticidni tretman u cilju njihovog suzbijanja i zaštite useva uljane repice od ovih štetnih insekata.

 Prolećne  repičine pipe, velika (Ceutorhynchus napi) i mala (Ceutorhynchus pallidactylus) su uz repičin sjajnik najvažnije  štetočine  uljane repice.  Prezimljuju u zemljištu  i pri temperaturama iznad 9°C počinje let odrasle pipe. Ženke odlažu jaja u stabljiku i peteljku lista gde  se larve  ubušuju te izgrizaju tkivo. 

Ovi su insekti  sivkaste boje tela. Velika repičina pipa ima crne noge, naraste 3 do 4 mm, a mala ima riđe noge te naraste 2,5 do 3,5 mm. Larve  obe vrste su bele  boje sa smeđom glavom. Razvijaju jednu generaciju godišnje, a prezimljavaju u fazi imaga, najčešće u zemljištu.  Odrasle pipe se kratko vreme hrane rubovima listova te žilama na naličju listova i peteljkama. 

 Najviše štete naprave larve  i ženke prilikom polaganja jaja - buše hodnike u stabljici, peteljkama i žilama. Nakon mesec dana se spuštaju u zemljište gde se učaure.  Odrasli oblici velike pipe ostaju u zemljištu, a imago male pipe se ponovo javlja tokom aprila. Tada se hrani kraće vreme  nakon čega prezimljuje u zemlji. 

Mala pipa je brojnija, ali larve  velike pipe prave veće štete.  Naime, kada velika položi jaja u biljku, stabljika se krene deformirati, tkivo unutar stabljike puca, a time se otvara put  napadu uzročnicima različitih bolesti kao što su siva plesan, bela i suva trulež, crna pegavost. 

Istovremeno,  mala pipa jaja polaže u peteljku i žile listova. Oni nakon toga odumiru i otpadaju, smanjuje se mogućnost fotosinteze i hranjenje biljke što dovodi do smanjenja prinosa. 

Pored repičinih pipa pregledom biljaka uočeno je i prisustvo pojedinačnih larvi crvenoglavog repičinog buvača (Psylliodes chrysocephala) na do 10% biljaka.

Odrasle jedinke crvenoglavog repičinog buvača javljaju se u  maju i junu mesecu. Nakon određenog vremena odlaze u letnju dijapauzu, u kojoj ostaju do kraja leta. Nastavljaju sa ishranom na tek izniklim biljkama uljane repice, praveći jamičaste otvore na kotiledonima i na lišću, te mogu naneti značajne štete u slučaju toplog i suvog vremena. Ženka polaže jaja u zemljište, u blizini biljaka. Nakon piljenja larve prodiru u lisne drške, iz kojih neretko prelaze u stablo uljane repice. Jači napad prouzrokuje kržljanje ili uginjavanje biljaka, a slabiji napad usporava razvoj biljaka. Veća brojnost larvi u biljakama znatno povećava osetljivost biljaka na izmrzavanje, kao i na napad patogena.

Od agrotehničkih mera kontrole najvažnije su: prostorna izolacija od prošlogodišnjih repičišta i drugih kupusnjača, plodored i uništavanje korovskih krstašica. Primenom hemijskih mera zaštite od repičine lisne ose i kupusnih buvača u početnim fazama razvoja useva uljane repice u velikoj meri se suzbija i crvenoglavi repičin buvač.

 Uljana repica se najčešće tretira nekim od sintetskih piretroida na bazi aktivnih materija:  alfa-cipermetrin, deltametrin, lambda-cihalotrin, gama-cihalotrin i cipermetrin. 

Zaštita se provodi u popodnevnim satima, u vreme najviših temperatura u danu koje će izmamiti pipe. Optimalna temperatura za prskanje je iznad 10°C. 

Imago male repičine pipe		Larva crvenoglavog repičinog buvača