Na području delovanja RC Sombor usevi ječma se nalaze u fazi bokorenja ( od 4 sekundarna stabla vidljiva do 8 sekundarnih stabala vidljivo BBCH 24-BBCH 28).
U usevima ječma je registrovano prisustvo :
- Pyrenophora teres ( mrežasta pegavost ječma ) do 5-30 % biljaka
- Rhynchosporium secalis ( siva pegavost ječma ) na do 5% biljka
- Puccinia hordei ( lisna rđa ječma ) na pojedinačnim biljkama
Pyrenophora teres ( mrežasta pegavost ječma) - Početni simptomi mrežaste pegavosti javljaju se se na lišću u vidu zelenkasto – vodenastih pega. Pege se kasnije uvećavaju i izdužuju, postaju bledo žute a potom i mrke. Oko pega javlja se hlorotični oreol, a unutar njih se zapažaju tamne linije povezane u vidu mreže. Na ječmu su simptomi vidljivi na listovima, lisnim rukavcima i zrnima. Zaraženi deo zrna postaje mrke boje. Gljiva se održava na biljnim ostacima i na zaraženom semenu. Vlažno i hladno vreme pogoduje razvoju patogena. Sušni period zaustavlja širenje infekcije.
Prouzrokovač mrežaste pegavosti ječma razvija se u širokom temperaturnom rasponu od 3 do 31°C (optimum 18-24°C). Optimalna sporulacija gljive je oko 20°C. Dugi topli i sušni period zaustavlja širenje bolesti.
Na ovaj način smanjuje se asimilativna površina samim tim i prinos koji može biti umanjen i do 25%.
Pored preventivnih mera zaštite strnih žita od bolesti (plodored, zaoravanje zaraženih biljnih ostataka, upotreba deklarisanog semena, otpornijih sorti) poželjan je i hemijski tretman.
Rhynchosporium secalis (siva pegavost ječma)- simptomi ove pegavosti lako možete uočiti na donjim listovima ječma. Kasnije se šire ka gornjim listovima. Usled spajanja pega listovi se suše, a simptome možemo zapaziti i na plevicama kada direktno mogu uticati na smanjenje prinosa I do 30 %. Kišovito vreme sa rosom i visokom relativnom vlažnošću pogoduje širenju bolesti.
Puccinia hordei (lisna rđa ječma) - Javlja se u uslovima vlažnog i prohladnog vremena sa dugotrajnom rosom. Bolest se šitri vetrom. Umanjenje prinosa može da se kreće 10-20% . Simptomi u vidu žućkasto mrkih pega sa sporama koje se prvo pojavljuju na listovima, a kasnije i na rukavcima. Ukoliko je jak napad, dolazi do opšteg žutila obolelog lišća ječma. Najčešće je neophodna zaštita ukoliko dođe do pojave ove bolesti na ječmu.
U svim pregledanim usevima registrovano je prisustvo aktivnih rupa od glodara.
Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje da obiđu svoje parcele, i ukoliko utvrde da imaju više od 10 aktivnih rupa po ha, preporučuje se primena gotovih mamaka (na bazi cink-fosfida ili bromadiolona).
Gotove mamke treba ubacivati u aktivne rupe uz obavezno zatrpavanje rupa kako ne bi došlo do trovanja divljači.
RC Sombor će u narednom periodu nastaviti sa praćenjem zdravstvenog stanja u usevima ozimog ječma.
Autor: Mirjana Zorić | Objavljeno: 19. 02. 2021. u kategoriji savetodavstvo i prilozi