ZAORAVANJE ŽETVENIH OSTATAKA

            Mnoga poljoprivredna gazdinstva nemaju dovoljno stoke, a imaju mnogo slame i kukuruzovine. Spaljivanje ovih ostataka se ne preporučuje iz mnogo razloga, jer se time uništavaju velike količine organske organske materije koja u većini naših zemljišta nedostaje. Spaljivanje žetvenih ostataka isušuje zemljište, uništava korisne mikroorganizme, zagađuje okolinu dimom i pepelom, a predstavlja i veliku opasnost od požara.

            Slama i kukuruzovina treba da se isitne i ravnomerno razbacaju po parceli pre njihovog zaoravanja. Ovi biljni ostaci su siromašni azotom (odnos C:N je približno 100:1). Unošenjem žetvenih ostataka u zemljište  razmnožavaju se bakterije koje ih razgrađuju, a koje koriste azot iz zemljišta, što može često uzrokovati azotnu depresiju. Zbog toga je važno primeniti azotno đubrivo, oko 40-50 kg čistog azota po hektaru kako bi se pojava azotne depreije izbegla. Đubrivo za ovu svrhu primenjuje se pre zaoravanja biljnih ostataka.

            Često slama i kukuruzovina  ostaju na njivi neko vreme pre zaoravanja, da omekšaju (naročito na kiši), jer će se u tom slučaju njihovo razlaganje teći brže,  naravno  samo ako do setve ili sadnje ima dovoljno vremena. Nakon primene azotnog đubriva slama i kukuruzovina se brže razlažu, a dobijeni humus je bogatiji azotom.

Za ovu svrhu od azotnih đubriva je najbolja urea. Zaoravanjem žetvenih ostataka povećava se sadržaj organske materije u zemljištu, povećava se i dreniranost teških zemljišta, takođe zemljište oslobađa veću količinu ugljen-dioksida značajnog za fotosintezu. Naravno zaoravanje slame i kukuruzovine može imati i nedostatke, a oni mogu biti sledeći: zaoravanjem  se stvaraju mehaničke teškoće i prepreke pri setvi , pa i nicanju ako je zaorana velika količina biljne mase, može doći do inaktivacije hraniva u zemljištu zbog procesa  razlaganja zaorane biljne mase; nekada se povećava opasnost od biljnih bolesti i štetočina koje se zaoranom masom unose u zemljište, povećana je i opasnost od ostataka herbicida, a postoji i mogućnost alelopatskog toksičnog delovanja produkata razlaganja zaorane biljne mase. O svemu ovome treba voditi računa kada se zaoravaju biljni ostaci. No, prednosti zaoravanja biljnih ostataka su nesumnjive  i biljne ostatke svakako treba zaoravati, a ne spaljivati ih.