ULJANE REPICE U JESEN – Suva trulež korena i stabljike i repičina lisna osa

Repičina lisna osa Athalia rosae  je najvažnija štetočina uljane repice i u pojedinim
godinama za kratko vreme pojede list i izazove golobrst.
Ove štetočine najveće štete nanose uljanoj repici u ranijim fazama. Pagusenica je crnosiva, a
posle zadnjeg presvlačenja žutozelena. Telo gusenice je pokriveno sitnim bradavicama.
Ose se javljaju krajem aprila i tokom maja. Lete sa cveta na cvet i hrane se nektarom. Često
se nalaze u grupama. Kada polno sazru polažu jaja u list biljke. Ženka legalicom prereže
epidermis obično na donjoj strani lista i u parenhim položi jaja. Život ose traje oko 15 dana i
za to vreme ženka položi do 300 jaja. Pagusenice se pile za 5-10 dana. Vrlo su proždrljive,
naročito u podnevnim satima kada je najtoplije. Kada su prenamnožene, skeletiraju list tako
da ostaje samo glavna nervatura.
Kada odrastu, pagusenice se zavlače u zemljište i tu prave kokon od čestica zemlje i sekreta
koji luče. U kokonu se pretvaraju u lutku. Stadijum kokona traje 15-20 dana, nakon čega se
pojavljuje imago druge generacije.
U našoj zemlji repičina osa ima 2-3 generacije godišnje. Prva generacija je najmanje štetna
jer se u proleće održava na korovskim biljkama iz porodice krstašica. Druga i treća generacija
nanose štete uljanoj repici.
Prag štetnosti  repičine lisne ose je jedna pagusenica po biljci ili 50 pagusenica  po
metru kvadratnom.
Za suzbijanje ove štetočine treba koristiti registrovane insekticide: Decis 2,5 EC (deltametrin)
0,3 l/ha; Grom (lambda-cihalotrin) 0,25 l/ha; Fastac 10 EC (alfa-cipermetrin) 0,1l/ha;
Pored štetočina u jesenjem periodu koje mogu ugroziti uljanu repicu i povećati opasnost na
posledice niskih temperatura, treba obratiti pažnju i na prisustvo
simptoma suva trulež korena i stabljike – Phoma lingam na mladim biljkama uljane
repice. Za visoke prinose svih useva pa i uljane repice važni su prevazilaženje stresnih
uslova, kod uljane repice  to je prevencija od izmrzavanja, zaštita od štetočina  kao i zaštita
od bolesti.
Do zaraze uljane repice sa gljivom Phoma
lingam može doći od faze klijanaca do formiranja mahuna, a sada simptomi pegavosti se
mogu videti  na kotiledonim i prvim pravim listovima uljane repice. Ukoliko se zaraza ostvari
na mladim biljčicama u jesen one zaostaju u porastu, poležu, a može doći i do potpunog

propadanja biljaka u jesen. Rana pojava bolesti može umanjiti prinos i preko 30%. Takođe
rana pojava ove bolesti povećava opasnost od izmrzavanja useva jer biljke gube u kondiciji.
Bolest se prvo javlja na donjim listovima u vidu pega prljavo bele boje, okruglog do
nepravilnog oblika a potom se širi na gornje
listove. Simptomi na stabljikama starijih biljaka uvek  se javljaju
u osnovi stabljike ili na mestu gdje je list pričvršćen za stabljiku.
Pege mogu prstenasto obuhvatiti stabljiku i tada se biljke prevremeno suše i lako poležu. U
okviru pega zapažaju se sitna telašca piknidi sa piknosporama koje se raznose kišnim kapima
unutar useva i doprinose širenju bolesti. Uz prisutnu vlažnost optimalne temperature za
razvoj bolesti su između 20 i 24°C.
Zaštitu od ovog patogena treba uraditi u jesen nakon pojave prvih simptoma i to fungicidima
koji ujedno deluju kao regulatori rasta da bi se obezbedilo bolje prezimljavanje useva, a koji
su sve više u primeni. Zbog suše i nepovoljnih uslova za nicanje, usevi uljane repice su
neujednačeni u porastu i kao takvi skloniji su izmrzavanju. Primena fungicida treba da bude
u vreme formiranja lisne rozete (faza 4 – 6 listova). Ukoliko dođe do izmrzavanja epikotila 
takve biljke se neće regenerisati u proleće.
Folicur 250-EW, Orius 25E – fungicidi sa aktivnom materijom tebukonazol. Koji se pored
fungicidnog delovanja ponašaju i kao regulatori rasta i obezbeđuju bolje prezimljavanje
useva uljane repice. Rezultati ispitivanja pokazuju da primenom Folicur 250-EW u uljanoj
repici ostvaruju se bolji i sigurniji prinosi.U jesen preporučena doza je  0,5-0,75 l/ha.

Slika 1. Phoma lingam                                        Slika 2. Athalia rosae