Trovanje pesticidima i prva pomoć

Pesticidi-sredstva za zaštititu bilja spadaju u otrovne materije. Do trovanja dolazi najčešće usled nepravilnog rukovanja pesticidima, usled greške ili nesrećnim slučajem. Znatan broj pesticida, a posebno insekticida koji se danas koriste u zaštiti bilja predstavljaju jake otrove za čoveka, domaće životinje, pčele, ribe, ptice...Međutim, pri radu sa njima, ako se vodi dovoljno računa o njihovoj otrovnosti i merema predostrožnosti, retki su slučajevi trovanja. Potencijalna opasnost za zdravlje radnika ima direktna izloženost pesticidima tokom njihove proizvodnje, transporta, rukovanja ili primene. Pesticidi ulaze u organizam u obliku para, čvrstih i tečnih aerosola na tri načina.

Inhalaciono - Preko respiratornog sistema. Tim putem ulaze gasoviti preparati. Osim klasičnih fumiganasa, naročito su opasna organofosforna jedinjenja. Opasnost od inhalacijske toksikologije povećava se povišenjem temperature.

Ingestijom - Preko gastrointestilnog trakta. Pesticidi se tim putem obično unose kontaminiranim rukama, pri pušenju, putem kontaminirane hrane ili vode.

Absorpcjom - Preko kože. Zbog liposolubinog karaktera znatne se količine velikog broja pesticida mogu adsorbovati preko nezaštićene kože, ali je takvo unošenje najmanje opasno jer se pranjem otrov može prilično lagano i brzo ukloniti. Za taj način unošenja opasniji su tečni preparati što može biti posebno opasno ako dođu u dodir sa sluzokožom oka.

Pojedini delovi ljudskog organizma pesticide absorbuju u različitom odnosu. Tako glava 4 puta više adsorbuje  pesticide nego ruke, a genitalije su 11 puta veći adsorbenti u odnosu na druge regije ljudskog tela.

Svi pesticidi mogu biti deponovani u organizmu ako je brzina razgradnje i eliminacije sporija od apsorpcije što može imati za posledicu hronično trovanje.

Profesionalna trovanja pesticidima najčešće su posledica nepridržavanja propisanih mera sigurnosti i lične higijene.

SIMPTOMI TROVANJA

Znaci trovanja mogu, u zavisnosti od vrste pesticida, biti vrlo različiti. Većina od njih, manje ili više, deluju na nervni sistem i i izazivaju glavobolju, vrtoglavicu, paralize, uznemirenost itd. Mnogi, izazivaju bolove u stomaku, povraćanje i proliv. Neki od njih izazivaju gušenje ili pojačano znojenje, salivaciju, suze itd. Najzad, veliki broj pesticida i razređivača nadražuje kožu i sluzokože sa kojima dolazi  u dodir, izazivajući razne promene na njima.

Simptomi koji upućuju na trovanje pesticidima:

Opšte osećanje: umor i slabost

Koža: draženje, osećaj peckanja, suzenje, slab ili zamagljen vid, suženje ili proširenje zenica

Probavni trakt: osećaj peckanja u ustima i grlu, povećano slinjenje, slabost, bol u stomaku, probavne smetnje, dijareja

Nervni sistem: glavobolja, vrtoglavica, zbunjenost, nemir, trzanje mišića, teturanje, nerazgovetan govor, grčevi, nesvest

Disajni putevi: kašalj, bol i pritisak u grudima, oetežano disanje

PRVA POMOĆ

U slučaju trovanja potrebno je odmah prekinuti sa izvođenjem mera hemijske zaštite odmah i pozvati broj 194-Hitna pomoć, te ozleđenoj osobi pružiti prvu pomoć, kao što je navedeno na etiketi sa uputstvom za upotrebu, Medicinskoj osoblju treba pokazati etiketu sa uputstvom za upotrebu, koja sadrži važne informacije za preduzimanje odgovarajućih mera.

Osobu koja ima simptome trovanja treba što pre izmestiti iz kontaminirane okoline na svež vazduh ili u dobro prozračenu prostoriju te je zaštiti od temperaturnih kolebanja. Ako dođe do zastoja disanja, nudimo veštačko disanje, i potražimo stručnu medicinsku pomoć. Osobu koja je u nesvesnom stanju namestimo u stabilan bočni položaj. Kontaminiranu obuću i odeću skinemo.

U slučaju izlivanja pesticida po koži osnovno je stati uz neki vetar kako bi para ili prašina bila oduvana sa unesrećenog. Skinuti kontaminiranu oduću i obuću. Kontaminiranog oprati vodom i sapunom, ali kožu ne trljati jako da je ne bi oštetili. Ukoliko pesticid dođe u kontakt sa očima, palceem i kažiprstom rastvorimo očni kapak i oko temeljo isperemo mlakom vodom (barem 10 minuta)

U slučaju konzumiranja važno je da otrovana osoba nema problema sa disanjem. Ako je potrebno, pružimo veštačko disanje. Ako se ozleđena osoba znoji i vruće joj je, možemo je osvežavati hladnom vodom, a  ako joj je hladno, pokrijemo je pokrivačem. Otrovana osoba ne sme pušiti ili piti mleko ili alkoholna pića. Usta ispereno vodom. U slučaju konzumiranja ne smemo izazivati povraćanje, osim ako je tako navedeno u uputstvu pesticida.

PREVENTIVA

Pesticide pravilno uskladištiti i u skladu sa propisima o otrovima ispravno čuvati. Preventivne mere se moraju sprovoditi i prilikom same upoterebe pesticida kao i nakon rada sa istim.

Tokom rada sa pesticidima, pored primene zaštitne opreme neophodno je imati i adekvatan komplet prve pomoći, koji za ovu vrstu povreda treba sadržavati:

=plastičnu bočicu običnog detrdženta ili sapun koji će se koristiti da se pesticid brzo spere sa kože

=hanzaplaste, falstere, zavoje, trake –sve posekotine i ogrebotine se moraju prekriti da se spreči ulazak pesticida u telo

Pre svakog pušenja, jela, odlaska u toalet, odmora te nakon završetka posle sa pesticidima potrebno je detaljno oprati ruke.

Posle završenog posla i povratka u stambene prostore obavezno je zameniti radnu odeću i

istuširati celo telo. Odeća u kojoj se radilo sa pesticidima uvek se pere odvojeno od ostale odeće.

Nakon pranja kontaminirane odeće veš mašinu za veš isprati jednim puštanjem u rad „na prazno“!