Setva šećerne repe

Preduslov za uspešnu proizvodnju šećerne repe je blagovremena i kvalitetna setva.

Njen kvalitet zavisi od toga kako je izvedena predsetvena priprema zemljišta. Površinski sloj zemljišta treba da bude rastresit da obezbedi lakše nicanje. Takođe kvalitetna predsetvena priprema obezbeđuje i efikasno delovanje herbicida, sprečava rizik stvaranja pokorice  i prekida kapilaritet što čuva vlagu od evaporacije.

Šećerna repa je usev koji pripada ranoj prolećnoj setvi. Rani rok setve ima svoje prednosti i mane. Prednost je to što se bolje koristi zimska vlaga, a seme šećerne repe se seje u plitkom sloju od 2-3cm (pilirano seme zahteva čak 200% vlage u odnosu na svoju težinu). Takođe ranim rokom setve se izbegava i repina pipa jer njena aktivnost je vezana za spoljnu temperaturu, a u periodu marta su uglavnom niže temperature i pipa nije aktivna, ili je manje aktivna.

Na osnovu analize zemljišta po N – min metodi za određivanje lakopristupačnog azota može da se zaključi da je veći deo azota smešten u drugom (30 – 60cm) i u trećem (60 – 90cm) sloju. U tom smislu potrebno je predsetveno uneti neophodne količine azota za uspešnu proizvodnju. Stanje vlage je između 17 – 22%, međutim setveni sloj se brzo osuši tokom vetrovitih dana u rano proleće. Zato je neophodno pravilnom obradom uspostaviti kapilaritet zemljišta da bi se mobilisala vlaga iz dubljih slojeva.

U našim agroekološkim uslovima optimalan rok za setvu šećerne repe je od 05.03. do 25.03, mada je pogodan i pocetak aprila. Ovo je kalendarski rok, ali setvu treba započeti onda kada se površinski  sloj zemljišta od 5 cm zagreje na 6°C. Seme šećerne repe počinje da klija vec na 4 °C , ali veoma sporo. Kada je temperatura zemljišta viša od 15°C uz dovoljnu količinu vlage, repa niče za 7-8 dana. Mana ranog roka setve je osetljivost klijanaca na prolećni mraz. Najosetljivija je u fazi kotiledona kada može da strada već na - 1°C, ali kada uđe u fazu prvog para listova otpornos je veća i može da izdrži kratkotrajne mrazeve i d – 4°C.

Repu treba sejati na dubinu oko 3 cm. Plitka setva nosi rizik isušivanja gornjeg sloja te može biti problema sa klijanjem i nicanjem. Duoka setva takođe nije poželjna jer tada repa dugo niče i može da dođe do propadanja određenog procenta biljaka. Poželjno je ujednačeno, ravnomerno  nicanje.

U našoj praksi repa se seje na 50 cm medjurednog razmaka sa rastojanjem u redu od 15 – 18 cm. Ovakva setva obezbeđuje sklop u vađenju od oko 100.000 biljaka što je u savremenoj proizvodnji šećerne repe poželjano. Tada repa formira koren veličine od oko 800 grama do 1000 grama, a ukupno obezbedjuje u dobrim uslovima visok prinos.