Savremena proizvodnja rasada povrća u plastenicima

Za postizanje vrhunskih rezultata u proizvodnji povrća potrebno je proizvoditi rasad po najvišim standardima kako u pogledu fitosanitarne ispravnosti tako i po biološkim osobinama i fiziološkom stanju. Svi oblici zaštićenog prostora pokriveni plastikom mogu se koristiti za proizvodnju rasada.Rasad predstavlja mladu biljku u fazi kada ima 4-10 stalnih listova, proizvedenu u zaštićenom prostoru ili otvorenoj leji.  Gajenjem povrtarskih kultura preko rasada, osim ranijeg dospevanja, obezbeđuje se bolje korišćenje površine. Da bi se uspešno proizveo rasad  potrebno je ispuniti neke osnovne činioce. Osnov za ispunjenje tih činilaca jeste dobar i kvalitetan objekat, gde je moguće kontrolisati uslove proizvodnje. Osnovni činioci su:Osnovni činioci su: 1. temperatura vazduha-optimalna temperatura vazduha zavise od biljne vrste i fenofaze razvoja. U glavnom su to temperature od 22-25ºC dok su noćne nešto niže od18-20ºC. 2. relativna vlažnost vazduha- uglavnom se kreće od 75-85%.  3. kvalitet svetlosti, jačina i dužina trajanja svetlosti. Rasad se može proizvesti na različite načine. Jedan od nastarijih načina ali i još uvek pristupačan je proizvodnja čupanog rasada u toplim lejama i plastenicima. Rasad se čupa i presađuje sa golim korenom te su biljke podložne stresu kada se presade. Zbog toga, se sve više rasad proizvodi u kontejnerima  punjenim sa supstratom , koji omogućuje ujednačeni rast  biljaka i izbegavanje stresa  presađivanjem na stalno mesto. Ovako dobijen rasad ranije dospeva za berbu i daje veće prinose.Proizvodnja rasada iz saksija gaji se sa pikiranjem ili bez njega.Bez pikiranja se gaje vrste koje ne podnose presađivanje, zatim u tzv. industrijskoj proizvodnji i pri setvi piliranog semena. Takođe, specifičan vid proizvodnje rasada jeste  u tresetnim kockama ili u  kamenoj vuni ili kokosovom vlaknu. Tu se rasad proizvodi ili u kontejnerima sa supstratom ili u jastucima kamene vune. Kako bi se nakon rasađivanja korenov sistem obnovio i biljka dalje rasla, rasad mora biti optimalno razvijen. U koliko je rasad suviše mlad, brzo se ukorenjuje ali sporo raste, dok star rasad sporije obnavlja korenov sistem i kao posledica toga dolazi do sušenja listova.Greške koje nastanu u proizvodnji rasada gotovo da ne mogu da se isprave u kasnijim fazama bez obzira na sav trud i sva materijalna sredstva uložena uproces proizvodnje. Zato je veoma bitno, da  rasad bude potpuno zdrav, optimalne visine, dobro razvijenih listova zelene boje i dobro razvijenog korena.