Proizvodnja rasada ranog kupusa

Krajem januara u našim uslovima povrtari koji proizvode rani kupus pripremaju se za proizvodnju rasada kupusa. Bitno je proizvesti zdrav kvalitetan rasad kupusa koji će kasnije odgovarajućom negom dati stabilan prinos i dobru zaradu. Kupusnjače su otporne na niske temperature a rasad kupusa se ne pikira. Nakon setve semena rasad pristiže za 30-50 dana. Kod rasada najbitnija je čvrstina biljke, dobra razvijenost korenovog sistema i zdravstveno stanje biljke. U savremenoj proizvodnji povrća prednost se daje rasadu proizvedenom u kontejnerima jer se biljke brzo ukorenjavaju i nastavljaju normalan rast. Berba je ranije za 15 dana a prinosi su do 30% veći u odnosu na klasičnu proizvodnju. 

Kontejneri su tacne od stiropora, plastike ili specijalne hartije, različitih dimenzija, sa okruglim ili kvadratnim posudama različitih veličina, od 2-7cm i oblika – cilindrične, prizmatične, kupaste, sa otvorenim donjim delom. Kontejneri od stiropora su lakši za rad od plastičnih jer bolje zadržavaju toplotu i vlagu supstrata. 

Rasad proizveden u kontejnerima ima jednak vegetacioni prostor što omogućava ujednačenost rasada u pogledu porasta.

Kontejnerska proizvodnja može da bude ručna ili  mehanizovana. U oba slučaja postupak proizvodnje rasada je isti. Kontejneri se najpre napune supstratom, a zatim se seje seme željenih biljaka. Pri punjenju kontejnera supstratom, sva setvena mesta treba jednako popuniti (3/4 visine ćelije) i lagano pritisnuti da se supstrat slegne. Posle setve, ćelije se dopunjuju supstratom tako da seme bude pokriveno sa supstratom u sloju 1-1,5cm i zalivaju.

Na manjim gazdinstvima setva u kontejnere se obavlja ručno, a na velikim pogodna je upotreba mašinskih linija za sadnju u kontejnere.

Prihranjivanje rasada – rasad se prvi put prihranjuje u fazi dva lista, a sledeći put u fazi razvoja 4-6 listova. U organskoj poljoprivredi koriste se tečna organska đubriva i fito-eko preparati, koji se primenjuju između redova, fertigacijom (preko vode) ili folijarno (preko lista).

Ukoliko je rasad izdužen biljke se prihranjuju 0,5 procentnim rastvorom prirodnog kalijumovog đubriva (Patenkali, Sop Fort 0:0:50) čime se povećava čvrstina stabla, razvija bolji koren i povećava otpornost biljke (naročito na niske temperature).

Rasađivanje na otvorenom polju obavljamo kada biljčice imaju 5-6 listova.

Na lakim zemljištima prednost dati ranijim sortama dok teža zemljišta pogodnija su za kasnije sorte. Kupusi najbolje uspevaju na neutralnim i slabo kiselim zemljištima pH 5,5-6,5.

Kupus je otporan na niske temperature, podnosi kratkotrajne mrazeve i do -10 ºC, a temperature iznad 25 ºC negativno utiču na rast i razviće (optimalne temperature za rast i razvoj kupusa su 15-20 ºC).

Kaljenje rasada  je faza u proizvodnji koja se praktikuje desetak dana pred rasađivanje na stalno mesto. U tom periodu treba početi sa postepenim provetravanjem leja ili rasadnika, a zatim sve intenzivnije, i sa snižavanjem temperature.

Pri kaljenju rasada minimalna dnevna temperatura treba da je 8-12ºC a noćna 2-3ºC. Kaljenje je obavezna mera koja omogućava prilagođavanje biljaka na uslove spoljašnje sredine.

Ukoliko se rasad iznosi napolje bez prethodnog kaljenja, dolazi do negativnih posledica u vidu propadanja biljaka.

Za proizvodnju ranog kupusa prednost dati plodnim, umereno vlažnim i dobro pripremljenim zemljištima, sitnomrvičaste strukture.

Rani kupus ima manju lisnu rozetu pa se sadi na rastojanju 50×50, 60×40, ili 50×60, postići sklop 50-66000 biljaka.

Idealno vreme za rasđivanje je jutro ili veče i umereno oblačno, sadnja rasada obavlja se ručno sadiljkom i u novije na većim površinama mašinski.

Prilikom rasađivanja obavezno odbaciti biljčice koje su bez temenog pupoljka i sadnja se obavlja do prvih listova (kotiledona).

Dan pre rasađivanja obaviti zalivanje parcele na kojoj ćemo saditi kupus.

Sadnjom po toplom vremenu ili sadnju prerastlog rasada poželjno je odrezati deo lisne mase kako bismo smanjili isparavanje vode preko lista i poboljšali prijem biljaka.

Nekoliko dana nakon rasađivanja vršimo kontrolu useva, ukoliko je prijem biljaka više od 10 % vršimo popunjavanje praznih mesta gde nije uspeo prijem rasada.