PROIZVODNJA PARADAJZA U PLASTENICIMA ( Lycopersicon esculentum L. )

Paradajz ( Lycopersicon esculentum L. ) je jednogodišnja vrsta, bogata mineralnim  materijama i vitaminom C. Vodi poreklo iz toplih predela Južne Amerike i stoga su njegove potrebe prema toploti veoma izražene. Nicanje paradajza se manifestuje pojavom kotiledona što u optimalnim uslovima traje 3-4 dana, pri temperaturi od 23-25 ^oC. Od nicanja do pojave prvog lista protekne 3-5 dana. Od nicanja do obrazovanaj pupoljka protekne od 20-30 dana u zavisnosti od sorte. Cvetanje prvog cveta nastupa 50-75 dana posle nicanja,a od cvetanja do zrelog ploda protekne oko 40-50 dana. Kritična maksimalna temperatura je oko 32 ^oC. Za rast i razvoj paradajza značajna je i temperatura zemljišta, a optimalna je 20-25 ^oC.  Temperature više od 32 ^oC i nedostatak svetlosti izazivaju opadanje cvetova.

Ova biljka ima izuzetnu potrebu za svetlošću, te joj je za neprekidan razvoj i plodonošenje neophodno minimalno osvetljenje od 5.000-10.000 luksa, dok je optimalna osvetljenost oko 35.000 luksa. Otporna je na nedostatak vode, veoma dobro koristi vodu iz većih dubina. Do perioda cvetanja zalivanjem treba održavati vlažnost do 70% PVK a u vreme plodonošenja oko 80% PVK. Za rast i razvoj joj je neophodna relativno niska vlažnost vazduha, optimalna je od 40-60%.

Za uspeh proizvodnje u plastenicima od presudnog značaja je korišćene dobro odnegovanog kvalitetnog rasada. Rokovi sadnje uslovljeni su vrstom  zaštićenog prostora i mogućnostima zagrevanja. Kod paradajza od nicanja do početka cvetanja protekne 50-75 dana, od masovnog cvetanja do obrazovanja plodova 5-6 dana,  od cvetanja do zrenja  40-50 dana, a već za 4-6 dana nastupa masivno zrenje plodova. To znači da od nicanja do prve berbe protekne 110-130 dana. Paradajz se pri proizvodnji u zaštićenom prostoru proizvodi iz rasada. Za proizvodnju rasada u zaštićenom prostoru vreme setve se određuje prema vremenu proizvodnje, odnosno prema terminu rasađivanja, s tim što je sadnja najčešća kada je rasad star 50-80 dana. Za plasteničku proizvodnju najbolje je koristiti kvalitetan rasad paradajza. Rasad se seje u sandučiće „za setvu“ ili gusto, na leje sa oko 8-10 g semena/ m². U fazi dobro razvijenih kotiledonih listića rasad se pikira u kontejnere, hranljive kocke ili plastične vrećice. Vegetacioni prostor za jednu biljku treba da bude 8x8 ili 10x10 cm. Veoma je važno u proizvodnji rasada korstiti kvalitetan hranljivi supstrat. U toku proizvodnje rasada treba primeniti sve uobičajne mere nege kako bi se dobio rasad potrebnog kvaliteta. Kvalitetan rasad paradajza u momentu sadnje treba da ima sledeće karakteristike: stablo visine 20-30cm i debljine 8-10 mm; 6-8 krupnih tamnozelenih listova; nadzemnu masu od 6-8 g sa formiranim pupoljcima ili cvetovima u prvoj cvasti i suvom materijom nadzemnih delova od 11-13%.

Paradajz se može rasađivati pri starosti rasada od 30-80 dana. Rasad visokih sorti rasađuje se na razmak 80x40 cm a niskih na 60-70x30 cm. S obzirom da se u ovoj proizvodnji najčešće koristi saksijski rasad, sadnja treba da je nešto dublja jer se time forsira rast adventivnih korenova, a time i intezivnija dopunska ishrana. Odmah nakon sadnje svaku biljku treba dobro zaliti sa 2-3 litre vode. Posle sadnje (7-10 dana), kada počne intezivno ukorenjavanje, prihranjuje se (20-30g po m² NPK đubriva) i okopava. U fazi obrazovanja plodova prihranjuje se drugi put, a zatim se posle svake berbe, folijarno prihranjuje.

Pri gajenju paradajza u prostoru zaštićenom plastikom veoma je bitan pravilan izbor sorti i hibrida. U plastenicima prednost treba dati visokim sortama (indeterminantnim sortama), dok pri gajenju paradajza u tunelima prednost treba dati determinantim i poludeterminantnim sortama. Prema krupnoći ploda ima sorti mase ploda od 200g do sitnih trešnjolikih mase 10-15g, i boje od ljubičaste, preko crvene i narandžaste do žute.

Tekst iz knjige " Povrće iz plastenika", 2001.