Privredni značaj pšenice

Pšenica predstavlja najvažnije hlebno žito i prema statističkim podacim, preko 70 % stanovništva  hrani se pšeničnim brašnom. Ljudi u ishrani, pored brašna koriste i veliki broj prerađevina od brašna kao što su razne testenine, keksi, poslastičarski proizvodi, griz i sl. Posmatrajući hranljivu, vitaminsku i energetsku vrednost pšenični hleb je mnogo hranljiviji od hleba spravljenog od brašna drugih žita. S obzirom, da pšenični hleb sadrži veliki procenat ugljenih hidrata ( 77-78% ), belančevina ( 16-17% ), masti ( 1,2-1,5% ) i mineralnih soli ( 0,5-0,8% ) zaključujemo da je najvažniji pokazatelj kvaliteta pšenice upravo količina i kvalitet belančevina u zrnu. Pored toga, pšenični hleb je bogat i vitaminima grupe B ( B₁ i B₂). Pored glavnog proizvoda od pšenice, brašna, koji se koristi u ljudskoj ishrani, značajni su i sporedni proizvodi, proizvodi  koji se koriste u ishrani domaćih životinja kao što su pšenične mekinje, slama i pleva.Pšenica, takođe, ima i izvanredan agrotehnički značaj i s obzirom da je usev guste setve i da posle nje zemljište ostaje nezakorovljeno, neugaženo, dobrih fizičkkih osobina dobar je predusev za mnoge industrijske kulture kao i kukuruz. Posle žetve pšenice ali i drugih strnih žita, ostaje nam period povoljnih uslova spoljne sredine što nam omogućava setvu ili rasađivanje brojnih postrnih povrtarskih ili krmnih useva i time ostvarujemo na istoj njivi i do dve žetve u toku jedne godine.Za nas najveći privredni značaj ima obična ili meka pšenica sa svoje dve odlike ozimom i prolećnom. Na drugom mestu je tvrda pšenica koja se pretežno gaji na manjim površinama i za specijalne namene.