Pripremanje silaže

Siliranje je način konzervisanja biljaka i njihovih sporednih proizvoda vlažnim putem. Postiže se vrenjem silirane mase u odsustvu vazduha. Vrenje počinje od stavljanja u silos i nabijanja mase, a ispoljava se u burnim procesima previranja. U tim procesima najvažnije je previranje rastvorljivih šećera i organskih kiselina u alkohol, dok je najvažniji proizvod vrenja za uspešno konzervisanje silaže mlečna kiselina, koja nastaje radom mlečno-kiselih bakterija. Prema tome, silaža je proizvod kontrolisanog vrenja, izazvanog izborom odgovarajuće mase za siliranje i primenom određenim postupaka.

Prednosti siliranja

Korišćenje silaže u ishrani stoke ima više prednosti nad drugim načinima konzervisanja i pripremanja stočne hrane. Silažom od kukuruza postiže se znatno više hranljivih jedinica po hektaru nego bilo kojim drugim oblikom proizvodnje, ili u poređenju s drugim usevima. Kukuruz se, međutim, ne može porediti sa lucerkom po sadržaju proteina, lucerka je u tome bogatija. Obrada zemlje za proizvodnju silaže ista je kao i za proizvodnju zrna sve do kosidbe, kada se koriste različite mašine. Pri proizvodnji silaže vreme kosidbe useva se može podesiti prema potrebi za iskorišćavanje zemljišta.

• Konzervisanje siliranjem potrebno je i kada se može primeniti sušenje, a primer, kad je u pitanju nedozreli visokorodni kukuruz
• Siliranje se obavlja u vreme kada još nisu počeli glavni radovi na ubiranju jesenjih plodova
• Svi radovi u proizvodnji zelene mase, siliranju i korišćenju gotove silaže za ishranu stoke mogu se mehanizovati
• Ako je silaža dobrog kvaliteta, ona je veoma ukusna i životinje je rado jedu. Tada one mogu pojesti veće količine suve materije iz silaže nego kada bi jele suvi obrok, to jest seno
• Silaža se preporučuje u ishrani krava muzara, jer povoljno deluje na lučenje mleka i može da zadovolji potrebe osnovnih funkcija organizama. Ako je dobro pripremljena, to je zdrava hrana i ne dovodi po poremećaja u organima za varenje životinje
• Siliranjem se od svake biljke sačuva više suve materije nego sušenjem
• Siliranjem lucerke mogu se obezbediti znatne količine proteina, a oni su daleko skuplji iz koncentrovanih hraniva koje često nije moguće nabaviti
• Za spremanje silaže potrebno je manje prostora nego za seno

Trajnost silaže je velika, jer se jednom napravljena može upotrebljavati i duže od godinu dana. Najveća joj je prednost u tome što se može korisiti uvek, bez obzira na vremenske i druge prilike koje mogu ometati snabdevanje zelenom krmom s njive, što je veoma važno za postizanje visoke proizvodnje, naročito mleka

Biljke pogodne za siliranje

Većina krmnih biljaka uspešno se može silirati. Ipak, poznato je da neke biljke nemaju dovoljno ugljenih hidrata da bi se stvorila mlečna kiselina. Zbog toga je neophodno njihovu zelenu masu, koja najčešće sadrži mnogo proteina, mešati s kukuruzom ili drugim sirovinama bogatim šećerima. Sve jednogodišnje I višegodišnje krmne mahunarke, pre svega lucerka, predstavljaju dobar izbor biljnih proteina, ali im nedostaje ugljenih hidrata, pa se zato najčešće mešaju s kukuruzom, ali su moguće I kombinacije s drugim biljkama.

Najpogodniji usev za uspešno siliranje, bilo sam ili u smeši s drugim biljkama, jeste kukuruz. Ali, to ne znači da je svaki hibrid pogodan za svaki region i za svako vreme siliranja. Hibride treba odabrati na osnovu klasifikacije prema nadmorskoj visini i  za određenu visinu uzeti one koji postižu najboje prinose. Najbolji odnos klipa, stabljike, lista i klipa imaju ranostasni hibridi. Veći broj biljaka po hektaru obezbeđuje veće prinose mase, suve materije i proteina.

Vreme ubiranja useva za silažu

Ako se silažni kukuruz kosi kada ima 25 odsto suve materije, prinos suve materije iznosiće samo 87 procenata od stvarno mogućeg prinosa po hektaru. Ako se biljka silira tek kada postigne 35 odsto suve materije, tada se dobija 97 odsto suve materije od ukupno omogućeg prinosa. Posle kasne voštane zrelosti prinos suve materije opada, jer se stabljike lome, klipovi otkidaju, a list gubi.

Za utvrđivanje najpogodnijeg vremena za siliranje može poslužiti ovaj postupak: od vremena pojave svile dodati još prosečno 55 dana. Naravno, pri tome treba imati u vidu hibrid kukuruza.

Procesi u silaži

Usitnjeni materijal za siliranje ubaci se u silos. Biljne ćelije i mikroorganizmi i dalje dišu. Pri disanju koriste kiseonik iz vazduha koji se nalazi u masi za siliranje,a  otpuštaju ugljen dioksid I toplotu. Od oslobođene toplote raste temoeratura silirane mase. Kao posledica mikrobiološke aktivnosti proizvodi se sirćetna kiselina, pa vrednost pH pada sa 6 na 4,2. Ova faza traje dan-dva. Trećeg dana počinje da se stvara mlečna kiselina, a opada proizvodnja sirćetne. Stvaranje mlečne kiseline nastavlja se još tokom sledeće dve nedelje. Temperatura se postepeno smanjuje, a rad bakterija prestaje kada vrednost pH padne na oko 4. U tim uslovima usporava se rad mlečno kiselinskih baktrija, a postignuta je I najveća koncentracija mlečne kiselina od 2 do 2,5 procenata. Ako je postupak siliranja izveden kako treba, proces vrenja se u ovoj fazi smiruju, odnosno stabilizuju. Poželjna temperatura silaže posle završenog vrenja iznosi između 27 i 28 stepeni.

Konzervisanje će biti osigurano ako se kiselost u procesu vrenja spusti na pH 4, jer se u takvim uslovima ne mogu razvijati štetne bakterije. Da bi se ovakvi uslovi postigli, potrebno je i prisustvo lako rastvorljivih šećera. Ako je kiselost veća od pH 4, konzervisanje će teći u nepoželjnom pravcu zbog rada drugih bakterija, pa će se dobiti loš ukus i miris silaže.