Prihrana ječma azotom

Ishrana ječma je mnogo specifična, prevenstveno zbog azota. Iako je azot elemenat koji se smatra nosiocem prinosa, za uspešu proizvodnju ječma neophodno je obezbediti dovoljnu količinu hranljivih elemenata u pristupačnom obliku koje biljke mogu lako da usvoje. Kod sorti ječma čije seme koristimo u proizvodnji piva  azot može nepovoljno da utiče na kvalitet sirovine. Ječam najviše usvaja azot, potom kalijum pa fosfor. Najveće potrebe za azotom ima u fazi bokorenja i vlatanja dok polovinu fosfora i ¾ kalijuma usvaja u periodu nicanja do kraja bokorenja. U proizvodnji pivarskog ječma potrebe za azotom su približno za oko 20% manje nego u proizvodnji stočnog ječma. Ječam usvaja azot skoro do samog kraja vegetacije. Na dinamiku usvajanja azota iz zemljišta veliki uticaj imaju  vremenske prilike ( temperatura i padavine).  Jedan od najpogodnijih načina za određivanje potrebne količine azota jeste analiza zemljišta N-min metodom.                                                                                                                                    Prolećnu prihranu ječma azotom vršimo sa amonijum-nitratom (AN). Neki proizvođači, za prihranu ječma koriste umesto AN-a UREU. Urea je đubrivo koje u sebi sadrži azot u amidnom obliku, kojem treba dosta vremena da se transformiše u biljkama prihvatljiv oblik.To znači da će azot biti dostupan biljkama za par nedelja. Za to vreme biljke će „gladovati“, što će značajno smanjiti prinos.Zbog svega toga navedenog, preporuka je da se za prihranu ječma koristi AN, jer je biljkama u kratkom roku dostupan i amonijačni i nitratni oblik azota.