PREPORUKA ZA PREGLED OZIMIH USEVA NA PRISUSTVO GLODARA

Na području delovanja PSS Sombor , u usevima strnih žita i uljane repice i u zasadima voća je
uočeno prisustvo aktivnih rupa od glodara.
Kod nas su dominantne i štetne vrste kao što su poljska voluharica, poljski miš, hrčak i slepo kuče.
Njihova brojnost je u direktnoj vezi sa štetama koje nanose, na osnovu kojih se može utvrditi prag
štetnosti. Na osnovu toga se zatim preduzimaju mere za njihovo suzbijanje.
Po načinu oštećenja koje prave i biljkama koje preferiraju može se odrediti o kojoj vrsti je reč.
 
Poljska voluharica (Microtus arvalis) 
Aktivna je tokom cele godine, dok se razmnožava 2-4 puta godišnje. Za razvoj im najviše odgovaraju
lucerišta, deteliništa i površine pod strnim žitima. Hrani se isključivo nežnim, sočnim delovima biljaka. U
vreme klijanja i nicanja biljaka, hrani se semenom i klijancima, a zatim oštećuje mlade biljke.

Podzemna voluharica (Pitymys subterraneus)
Razmnožava se nekoliko puta godišnje, ali je aktivna tokom cele godine. Naseljava obradive površine
pod zalivnim sistemima, ali se može naći i na drugim staništima. Povremeno izlazi na površinu, dok
najveći deo vremena provodi pod zemljom. Prisustvo ove vrste može se prepoznati po razgranatoj mreži
hodnika koji se završavaju izlaznim otvorima i humkama izbačene zemlje.

Vodena voluharica (Arvicola terrestris)
Aktivna je tokom cele godine, posebno od proleća do jeseni. Živi u leglima i lako se prilagođava različitim
izvorima hrane, a vlažnost zemljišta je jedan od najvažnijih limitirajućih faktora. Oštećuje podzemne i

nadzemne delove biljaka, posebno na korenasto-lukovičastom povrću, cveću i mladim zasadima voćaka i
vinove loze. Prenosilac je parazitskih oboljenja čoveka i domaćih životinja.
Poljski miševi (Apodemus spp.) 
Aktivni su tokom cele godine, dok se razmnožavaju 5-6 puta godišnje. Poseduju veliki potencijal
razmnožavanja pa dolazi do brzog porasta populacije. Ubrajaju se u grupu povremeno ekonomski
značajnih štetočina velikog broja gajenih biljaka. Sakupljaju posejano seme i odnose u leglo i tako nanose
štete u vreme setve. Tokom vegetacije oštećuju krtolasto-korenasto povrće, a tokom zrenja odnose
zrnevlje velikog broja biljaka.

Hrčak (Cricetus cricetus)
Hrčak je noćna životinja. Životni vek je 6-8 godina. Od septembra do februara odlaze na prezimljavanje,
kada se bude najstariji mužjaci. Zimski san provode u zemlji. Poseduju izuzetan potencijal razmnožavanja
- u jednom leglu može biti i do 18 mladunaca. Moguće ga je otkriti po ogoljenim mestima koja se
postepeno povećavaju. Oštećuju nadzemne i podzemne delove biljaka, plodove i seme. Tokom proleća
oštećuju lucerku, detelinu i strna žita, a tokom leta i rane jeseni kukuruz, suncokret, šećernu repu,
krompir i drugo bilje. Suzbijanje je najbolje obaviti krajem aprila.
 

Za sada je broj aktivnih rupa u vrlo niskoj brojnosti (videti u tabeli).
Međutim, poljski glodari mogu naneti značajne štete u strništima, lucerištima i voćnjacima, u
uslovima velike brojnosti. 
Veća brojnost glodara u ovom periodu, može se očekivati posle duge i tople jeseni i blage zime i
ranog, suvog proleća bez padavina.
Zaštitu strnih žita i lucerišta treba izvesti kod niske brojnosti populacije glodara, i u jesen i u
proleće, a u starijim voćnjacima kod srednje brojnosti glodara.
Da ne bi napravili veliku štetu, glodari se moraju suzbijati. Suzbijanje mora biti redovno jer u slučaju
velike brojnosti populacije uspjeh će biti nedovoljan, a trošak velik. Zbog velike pokretljivosti glodara
suzbijanje mora biti tako da obuhvati sve ugrožene površine.

Hemijska sredstva za suzbijanje glodara su rodenticidi koji se na tržištu nalaze u obliku gotovih
zatrovanih mamaka.
Pošto postoji mogućnost da pacovi i miševi zatrovane mamke raznesu po polju i tako izazovu trovanje
ljudi i domaćih životinja, aktivne rupe treba dobro zatvoriti i zatrpati.
Preporučuje se proizvođačima stalan pregled posejanih parcela i zasada, da bi se utvrdila kritična
brojnost za primenu registrovanih rodenticida. (posebno u mladim zasadima, štete od poljskih
glodara, mogu biti i do 80%).
Kategorije brojnosti glodara