Šećerna repa se sa manje ili više uspeha gaji na različitim tipovima zemljišta, ali evidentne su velike razlike u pogledu prinosa korena i sadržaja šećera na različitim parcelama pod šećernom repom.
Dobar izbor parcele za šećernu repu podrazumeva da je oranični sloj dubok i rastresit po dubini U savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji najveći uticaj na zbijanje zemljišta ima upotreba teške mehanizacije.U zbijenom zemljištu koren šećerne repe teško se probija, račva se , kraći je, pa se postižu manji prinosi lošijeg kvaliteta. Visoki i stabilni prinosi mogu se ostvarivati samo na zemljištima dobre prirodne plodnosti, dubokog oraničnog sloja, povoljnog mehaničkog sastava, optimalnih fizičko hemijskih i bioloških osobina. Poželjno je da je dubina podzemne vode veća od 1,2 do 1,5m dakle da parcela namenjena šećernoj repi nije ugrožena od dejstva površinskih i podzemnih voda. Zbijena , teška , močvarna i hladna zemljišta nisu pogodna za gajenje šećerne repe. Gajenju šećerne repe ne odgovaraju skeletna, kao ni jako peskovita zemljišta, tako da u našim uslovima najpovoljnija su zemljišta ilovasto glinovitog sastava.Na pravilno odabranoj parceli za gajenje šećerne repe koren je u mogućnosti da normalno prodire u dubinu i nesmetano se razvija.
Plodored je izuzetno važan u proizvodnji šećerne repe.Visoki i stabilni prinosi u velikoj meri zavise od plodoreda. Od plodoreda zavisi i zdravstveno stanje useva šećerne repe.Uticaj šećerne repe na ostale useve u plodosmeni, a takođe i njena zavisnost od njih veći je nego kod drugih ratarskih billjaka.Šećerna repa zahteva prioritet u odabiru preduseva da bi se na vreme izvršila kvalitetna osnovna obrada kao i intenzivno đubrenje .Mesto šećerne repe u plodoredu određuje se na osnovu kultura koje se gaje na gazdinstvu. Ozima pšenica,ozimi ječam , soja i grašak su veoma dobri predusevi za šećernu repu.Dobar predusev šećernoj repi je i krompir, višegodišnje leguminoze i trave.Ovi predusevi rano napuštaju zemljište i ostavljaju dovoljno vremena za jesenje radove potrebne za gajenje šećerne repe.U sadašnjoj strukturisetve kod nas šećerna repa se uglavnom gaji nakon strnih žita.Slabiji predusevi šećernoj repi su suncokret i kukuruz. Stočna repa i uljana repica su neodgovarajući predusevi za ovu kulturu. Velika je greška gajiti šećernu repu u monokulturi. Za dobru proizvodnju šećerne repe treba je gajiti na istoj parceli tek svake pete, izuzetno svake četvrte godine.Za jedno gazdinstvo je preporuka da se pod šećernom repom nađe najviše 20% površina.Sa stanovišta ukupne plodosmene više pažnje mora se obratiti na potrošnju vode,jer je iscrpljivanje rezervi vlage izdubljih slojeva zemljišta veoma važno. Plodored je jedan od važnih faktora za smanjenje zakorovljenosti parcela kao i smanjenje broja štetočina i prouzrokovača bolesti .
Specifičnost obrade zemljišta za šećernu repu ogleda se u obezbeđenju optimalnih uslova za razvoj korenovog sistema tokom celog vegetacionog perioda. Neophodno je da se obrada zemljišta izvede blagovremeno i kvalitetno. Ako se zemljište obrađuje u nepovoljnim uslovima,kada je suviše suvo ili preterano vlažno to dovodi do kvarenja strukture zemljišta. Sistem obrade treba prilagoditi zemljišnim i klimatskim uslovima. Ako su predusevi šećernoj repi strna žita obrada počinje ljuštenjem strništa na dubinu 12 do 15 cmOdmah po skidanju preduseva treba pristupiti obradi površinskog sloja. Čuvanje vlage u zemljištu i pospešivanje nicanja semena korova su osnovni ciljevi ove obrade. Kasnije se ore na dubinu 20 do 25 cm. Zatim sledi duboko oranje na dubinu 30 do 40 cm.Najčešće se ljuštenje strništa obavlja tanjiračama . Ore se oko mesec dana nakon ove prve obrade.Nakon prvog oranja sledi i drugo , dublje takođe u momentu povoljnog stanja vlažnosti zemljišta, kada plastica puca a zemljište se rastresa. Pre oranja se zemljišta đubre, kako organskim tako i mineralnim đubrivima , a prema rezultatima agrohemijske analize zemljista.
Autor: Jelena Ivan | Objavljeno: 19. 09. 2024. u kategoriji savetodavstvo i prilozi