Plamenjača luka – simptomi i zaštita

Plamenjača luka (Peronospora destructor) je prvi put zabilježena 1841. godine u Engleskoj, a kasnije se proširila u mnoge krajeve sveta i danas je prisutna svuda gdje se gaji luk.

SIMPTOMI BOLESTI

 Tokom maja i sad početkom juna obilne kiše su pogodovale da se u u usevu se mogu uočiti žarišta u kojima pojedinačne biljke imaju bledu boju lišća i zaostaju u porastu.

U uslovima visoke vlažnosti i povećane toplote na lišću ovih biljaka uočava se prljava sivoljubičasta prevlaka.

Na mestima infekcija lisno tkivo nekrotira usled čega nastaju kraće ili duže pege, koje se šire od vrha ka osnovi lišća.

Obolelo lišće počinje da vene, a kasnije se suši.

Simptomi na lišću od sekundarnih infekcija se javljaju u vidu hlorotičnih uzdužnih pega, koje se vremenom povećavaju i njihov središnji deo prvo postaje vodenast, a potom mrke do crne boje.

Plamenjača se u usevu brzo širi i za kratko vreme zahvati sve biljke. Obolele biljke izgledaju kao da su spaljene vatrom, odakle naziv bolesti  „plamenjača“.

Micelija iz obolelog lišća prelazi u lukovice i na unutrašnjim ljuspama se javljaju zagasite pege, a u slučaju sistemične zaraze dolazi do truljenja čitave lukovice.

CIKLUS RAZVOJA

Ova gljiva se uglavnom održava micelijom u oboljelim glavicama  ili zaraženom arpadziku.  U proleće, kada se iz obolelih lukovica razvija nova biljka, micelija nastavlja svoj razvoj i sistemično se širi kroz biljku. Kao rezultat sistemične zaraze micelija zahvata novoobrazovano lišće. Preko lišća ova bolest ( konidijama i konidioforama) se dalje širi na zdrave biljke i ostvaruje infekciju.

MERE ZAŠTITE

Od preventivnih mera zaštite preporučuje se korišćenje zdravog arpadzika, odnosno lukovica pri proizvodnji semena.

Inaktiviranje gljive (uništenje) u lukovicama je moguće njihovim izlaganjem temperaturi od 40 ºC u trajanju od 8 sati, 45 ºC za 4 sata ili 50 ºC za 25 minuta.

Preventivna prskanja luka tokom vegetacije daju odlične razultate u suzbijanju ovog patogena međutim pri nepovoljnim klimatskim uslovima i brzom porastu biljaka, preventivnim prskanjima se često ne ostvaruje zadovoljavajuća zaštita.

Zahvaljujući novim sistemičnim fungicidima zaštita luka od plamenjače postala je jednostavna.

U zaštiti luka od prouzrokovača plamenjače mogu se koristiti fungicidi na bazi bakra, cineba, cineba + metalaksila, hlorotalonila, metalaksila, mankozeba, metalaksila-M+bakar-oksihlorida, metalaksila-M+ cineba i propineba.

Slike: Plamenjača luka