Pasulj i boranija-kvalitet zemljišta i đubrenje

Pasulj i boraniju često koristimo u ishrani, prvenstveno zbog njihovog aminokiselinskog sastava, mineralnog materijala i sadržaj vitamina. Poseban značaj predstavlja sadržaj vitamina. Razlika između njih predstavlja samoupotrebljivi-jestivi deo, jer su botanički gledano, jedna ista vrsta.Pasulj i boranija uspevaju na lakim,rastresitim i plodnim zemljištima, dok  kisela i zabarena ne podnose.  Zemljište, na kome je gajen pasulj je povoljnih fizičkih osobina i dosta obogaćen biološkim aktivnim azotom jer i on pripada skupini biljaka azotoskupljačica. Pasulj se gaji u plodoredu sa najmanje dvogodišnjom do četvorogodišnjom plodosmenom. Nije poželjno sejati posle leptirnjača, repica i suncokreta zbog zajedničkih bolesti. Najbolji predusevi su usevi posle kojih je zemljište obogaćeno organskim i mineralnim hranivima, dublje obrađeno i reduciranom brojnošću korova, patogena i štetočina koji bi mogli da ugroze njegovu proizvodnju. Kao predusev, odličan je za većinu njivskih biljaka, jer obogaćuje zemljište azotom, ostavlja ga nezakorovljenim a i povoljnih fizičkih i bioloških osobina.  Boranija ima visoke zahteve kada je reč o plodnosti zemljišta. Može se uspešno gajiti samo na plodnom, dubokom i rastresitom zemljištu. Ne podnosi suviše teška ni suvuše laka zemljišta, kao i zemljišta na kojima se voda dugo zadržava, ili imaju visok nivo podzemne vode. Najbolje uspeva na aluvijalnim zemljištima. Osetljiva je na uzastopno gajenje na istom mestu. Kao predkulture boraniji najbolje odgovaraju krompir, keleraba, salata, spanać i dr. Vrlo dobro uspeva i posle strnih žita. Upotreba stajnjaka u gajenju ovih mahunarki treba izbegavati ili ga koristiti potpuno pregorelog na veoma siromašnim zemljištima. Količina mineralnog đubriva zavisi od plodnosti zemljišta. Za visoke i stabilne prinose pasulja potrebno je obezbediti oko 35-50 kg/ha azota, 70-80 kg/ha fosfora i 50-70 kg/ha kalijuma. Kada je boranija u pitanju, kreće se oko 30-40 kg/ha azota, 60-80 kg/ha fosfora i 80-100 kg/ha kalijuma ( za niske sorte), te 60 kg/ha azota, 80 kg/ha fosfora i 120kg/ha kalijuma ( za visoke sorte). Ukupnu količinu đubriva treba rasturiti pred oranje ili predsetveno, zavisi od vremena obrade zemljišta