PARAZITSKE BOLESTI KRTOLA U SKLADIŠTU

PARAZITSKE BOLESTI KRTOLA U SKLADIŠTU

Činioci koji utiču na obim šteta tokom skladištenja su:

• sorta,
• uslovi proizvodnje,
• temperaturu za vreme vađenja,
• pojavu bolesti i
• način rukovanja prilikom vađenja i sortiranja, pre skladištenja.

Suva trulež krtola se smatra za jednu od najznačajnijih i najštetnijih bolesti krtola krompira jer može prouzrokovati velike štete za vreme njihovog skladištenja. Zaraza se ostvaruje najčešće u zemljištu, prilikom vađenja, transporta i mašinskog sortiranja, a gljiva se na krtolama prenosi u skladište krompira. Bolest može prouzrokovati značajne štete kod krtola oštećenog periderma prilikom mehanizovanog vađenja. Prouzrokovač suve truleži (Fusarium spp.) može pričiniti velike štete na krtolama prethodno zaraženim P.infestans.

 Posle uskladištenja krompira na krtolama se uočavaju sitne mrke pege. Bolest polako zahvata sve veći deo tkiva, šireći se prema centru krtole. Periderm iznad obolelog tkiva se uleže i smežurava se u vidu bora ili koncentričnih krugova. Na obolelom i izumrlom tkivu javljaju se gomilice od micelije i konidija koje se mogu pojaviti i na izumrlom peridermu. Bolest može da zahvati celu krtolu koja istruli, smežura se i potpuno sasuši. Unutar obolelih krtola se zbog gubitka vode stvaraju šupljine delimično ispunjene micelijom i konidijama gljive. Iako Fusarium spp. obično prouzrokuje suvu trulež krtola u skladištu, u uslovima visoke vlažnosti vazduha može se javiti i vlažna trulež. Da se vlažna trulež ne bi javila u većem stepenu izbegavati vađenje krtola sa nedozrelom pokožicom, osim za brzu potrošnju ,koja se lako ljušti. U slučaju da je uzvađen krompir kod koga se ljušti pokožica ili je oštećen kod mehanizovanog vađenja i transporta, treba pristupiti fazi njihovog lečenja ( zarastanja rana).

Plamenjača – osim nadzemnog dela biljke ,prouzrokovač plamenjače (Phytophtora infestans) može id a zarazi krtole i prouzrokuje značajne gubitke, ne samo u toku vegetacije već i tokom skladištenja.

Na zaraženim krtolama se u početku javljaju javljaju tamne nepravilne pege koje kasnije zahvataju veći deo površine krtole. Na preseku krtole se uočava zaraženo tkivo u njenom površinskom delu, dubine oko 15 mm. Boja obolelog tkiva je crvenkasto mrka, rđastog izgleda. Ukoliko nije došlo do naseljavanja drugih sekundarnih patogena (gljiva i bakterija) obolelo tkivo je čvrsto i takve krtole u dobro provetrenim skladištima ili u manjim gomilama mogu da se sačuvaju do proleća. Međutim,one su u lošim uslovima čuvanja pogodan supstrat za naseljavanje drugih patogena ,tkivo se razmekšava,truli i propada. U takvim uslovima veoma je teško identifikovati primarnog prouzrokovača bolesti.

Kako ne bi došlo do pojave plamenjače veoma je bitno da se usev krompira tretira fungicidima tokom vegetacije. U slučaju pojave bolesti u većem stepenu i za vreme kišnog vremena izvršiti desikaciju nadzemnog dela biljke, cime. Treba voditi računa da se ne desi da, kada je sušna vegetacija sa visokim temperaturama i bez kiše, a da se na samom kraju vegetacije dok još ima malo zelene nadzemne mase, dođe do pojave plamenjače i zaraze krtola. Tada, u kišnoj jeseni dolazi do pojave plamenjače na biljnim ostacima i obavezno do zaraze krtola i njihovog teškog čuvanja.

Gangrena ili fomozna trulež (Phoma spp) je široko rasprostranjena bolest uskladištenog krompira, a štete mogu biti značajne. Simptomi bolesti gangrene se ne uočavaju na krtolama prilikom vađenja, već se razvijaju kasnije tokom skladištenja krompira. Simptomi koje prouzrokuje P.exigua var.foveata ispoljavaju se na krtolama i stablu. Karakteristični simptomi, koji se javljaju na krtolama, u početku razvoja bolesti se ispoljavaju u vidu sitnih,ovalnih i zagasitih nekrotičnih pega površini krtole,koje,razvojom bolesti postaju ugnute u tkivo krtole slično otisku palca. Na preseku krtole kroz obolelo tkivo jasno se uočava razlika između zdravog i bolesnog dela.

Simptomi truleži koje prouzrokuju gljive P.exigua var.foveata i P.exigua var.exigua, iako slični, ipak se razlikuju uglavnom po intezitetu pojave simptoma. Prva gljiva prouzrokuje jače simptome u odnosu na drugu. Zaraze ostvarene do momenta vađenja ostaju latentne, a simptomi bolesti se ispoljavaju tek tokom čuvanja. Pre vađenja krompira zaraza krtola se ostvaruje kroz okca ili lenticele u uslovima visoke vlažnosti zemljišta. Napad bolesti je najveći posle oštećenja periderma,kroz rane ili povrede. Povrede periderma nastaju pri različitim manipulacijama,kod mehanizovanog vađenja, transporta, sortiranja i sl. Visoka zemljišna vlažnost i slaba obezbeđenost zemljišta hranivima pospešuje razvoj bolesti.

Vodena trulež – simptomi bolesti se javljaju samo na krtolama, a u vidu vodene ili mokre truleži. S obzirom da je bolest locirana u unutrašnjosti krtole,spoljni simptomi na krtolama se mogu, ali i ne moraju javiti. Spoljni deo pokožice na određenoj dubini može i biti i zdrav. Unutrašnje obolelo tkivo je odvojeno od zdravog tkiva jasnom linijom. Meso zaražene krtole je vodeno čija boja varira od svetložute do braon ili crne. Ukoliko se jave spoljni simptomi, sorte sa crvenom pokožicom pokazuju simptome metalno-sivog obojenja pokožice.

Phytium spp. je opšterasprostranjen u zemljištu, a krtole krompira pružaju idealne uslove za razvoj bolesti.Gljiva se održava u zemljištu i prodire u krtole preko rana i povreda,zaražava je i prouzrokuje bolest koja je vidljiva u vreme vađenja krompira.Izbegavati oštećenja krtola prilikom vađenja.

Srebrnasta pegavost (prouzrokovač Helminthosporium solani) kod nas najviše rasorostranjena na semenskom krompiru uvezenom iz Holandije. Dešava se da su neke partije krtola semenskog krompira sa više od 50 % sa simptomima srebrolikosti različitog stepena prekrivenosti pokožice krtola.

Simptomi bolesti se isključivo ispoljavaju na površini krtola. Imaju izgled srebrnastih,pojedinačnih, a najčešće međusobno spojenih pega koje mogu da zahvate veći deo površine, pa čak i čitavu krtolu. Simptomi se uočavaju posle pranja krtola. Izgled srebrolikosti pega potiče od vazdušnog sloja koji se nalazi ispod tankog sloja ćelija periderma. U kasnijim fazama razvoja bolesti, pogotovo ako se krtole čuvaju u neuslocnim skladištima, dolazi do ulegnuća pega na krtolama i smežuravanja krtola zbog gubitka vode.Visoka vlažnost i visoke temperature pospešuju razvoj bolesti tokom skladištenja. Primena fungicida tiabendazol smanjuju prisustvo bolesti na uskladištenim krtolama.

Vlažna (meka) trulež krtola ( prouzrokovač Erwinia carotovora subsp.carotovora) je najopasnija i najdestruktivnija bolest krtola krompira tokom skladištenja i transporta na veće udaljenosti. Zaraza se ostvaruje preko lenticela, povređenog periderma ili preko stolona. Simptomi se javljaju u formi utonulih smeđih do tamnomrkih vodenastih površina koje se šire i zahvataju veći deo krtole. Tkivo krtole sa simptomima bolesti je meko, mokro, krem do smeđe boje, vlažne i brašnjave konzistencije. Na granici zdravog i obolelog tkiva formira se karakteristična zona sa mrkim do crnim pigmentom. Bolest se u povoljnim uslovima razvija veoma brzo i za nekoliko dana može da zahvati celu krtolu.

Pektolitičkim dejstvom fermenata koje poseduju ,bakterije prouzrokovači vlažne truleži razlažu srednje ćelijske lamele pri čemu dolazi do raspadanja tkiva krtole,što je pra8ćeno pojavom neprijatnog mirisa koji je karakterističan za ovu bolest.