OBIČNA KRUŠKINA BUVA (Psylla pyri)

OBIČNA KRUŠKINA BUVA (Psylla pyri)

Ovo je ekonomski najznačajnija štetočina kruške.

Ona je monofag – hrani se isključivo na krušci. Godišnje ima 5 generacija  generacija i više, a produkcija broja generacija zavisi od zdravstvenog stanja. To je štetočina intenzivne proizvodnje, u suprotnom u napuštenim zasadima nema ni kruškine buve. 

Na biljkama se manifestuju primarne i sekundarne štete. Primarne štete su posledica direktnog prisustva i isisavanja sokova iz biljnih organa, pri čemu dolazi do deformacije listova, plodova, a kasnije i do nekroze pupoljaka i listova. Sekundarne štete su posledica izlučivanja velike količine medne rose, na kojoj se naseljavaju gljive čađavice. Kao posledica toga smanjuje se fotosintetska aktivnost, a kod jačeg napada dolazi i do opadanja listova i plodova. Napadnuti plodovi gube i tržišnu vrednost.

Ima 4-5, pa i više generacija godišnje u zavisnosti od vremenskih prilika, prirodnih nepriljatelja itd. Kad je intenzivan porast vegetacije može se očekivati veći broj generacija godišnje. Obično ima manje jedinki prve i druge generacije, a treća prouzrokuje već vidljive štete.

Prezimljava kao imago zimske forme u zasadima kruške na skrivenim mestima ili ispod opalog lišća. Ženke odlažu jaja već od sredine februara na mladare oko pupoljaka, u grupicama od 6-10 jaja. Od početka vegetacije ženke odlažu jaja isključivo na zelene organe kruške u grupama (mladi nerazvijeni dlakavi listići, vrhovi izbojaka, cvetne peteljke, lice i naličje listova). Kada dnevna temperatura pređe 10°C, ženke polažu 150-200 jaja na pupoljke i mlado lišće, pojedinačno ili u nizu (u jedan, dva ili više redova), na naličju lišća duž nervature. Embrionalno razviće traje 6-25 dana u zavisnosti od temperature. Imago zimske forme javlja se do početka maja, a već u to vreme su prisutne i prve letnje forme. Od prve dekade septembra počinju se javljati opet zimske forme. Prva jača pojava larvi je obično u maju u zavisnosti od temperature i vremenskih prilika. Larve naseljavaju vrhove izbojaka, lišće, cvetne peteljke i cvetove, a kasnije i plodove. Larva prelazi kroz pet larvenih stadijuma, prve generacije ulaze u pupoljak da se hrane, dok su dva poslednja stadijuma uočljiva već i na listu, sa produkcijom puno medne rose.

Mladi imago je svetlozelen, a nakon nekoliko dana dobija svetložutu boju sa nijansama crvenkastomrke. Za kruškinu buvu je karakteristična pojava sezonskog dimorfizma. Zimske i letnje forme se međusobno razlikuju po boji, veličini, otpornosti na niske temperature itd. Imaga letnje forme su veličine 2,6-3,2 mm, a zimske 3,1-3,6 mm. Letnja forma je svetložuta sa nijansama mrke boje, dok je zimska tamnija. Glava ima ortognatni položaj. Pipci su desetočlani, končasti. Na prvom paru krila je tamna mrlja. Zadnji par nogu je razvijeniji od ostalih i podešen za skakanje.

Kruškinu buvu najbolje je suzbijati u početnim fazama razvoja kako bi se izbegle velike štete koje ovaj insekt može izazvati usled visoke plodnosti.

Kada temperatura pređe 10°C, potrebno je ponovo tretirati, jer tada kruškina buva izlazi iz skrovitih mesta.

Dakle, najbolje je uraditi:

1. zimsko tretiranje kruškine buve, koje podrazumeva prvo prskanje krušaka tokom zime, odnosno kad nastupe prvi topli dani,jer tada ženke počinju da polažu jaja, dakle u fazi razvoja pupoljaka;
2. tretiranje tokom vegetacije.

Preporučeno je koristiti kombinaciju mineralnog ulja i insekticida (piretroida) po uputstvu za korišćenje.