Kosidba lucerke

Kosidba lucerke može da bude različito podešena, kako bi se dobili različiti prinosi, kvalitet i trajnost lucerišta. Košenjem lucerke u starijim fazama razvića opada hranljiva vrednost krme, ali prinos suve materije i sadržaj šećera u krmi i korenu rastu do faze punog cvetanja. Košenjem u početku cvetanja (10% cvetalih biljaka) najbolje se kombinuju optimalni prinos, hranljiva vrednost i dužina trajanja lucerišta. Za izbor sistema kosidbe mogu da se koriste faze razvoja biljaka lucerke, fiksni intervali ili pojava i razvoj pupoljaka. Sva tri metoda mogu da se koriste za određivanje vremena košenja.

         U godini zasnivanja lucerišta prvi otkos treba kositi u fazi punog cvetanja, zato da se mlade biljke što bolje ukorene i sakupe rezervne materije u korenu i kruni. Kosidbom u fazi punog cvetanja na krunama se pojavljuju dva do tri pupoljka dužine do 5cm. U godini zasnivanja lucerište treba kositi tri puta. Prvi otkos mlade lucerke treba da je u fazi punog cvetanja, drugi u fazi početka cvetanja, dok treći treba da je na kraju vegetacionog perioda, tj. krajem meseca oktobra. Ako se kosidba koristi i za suzbijanje korova, onda prvi otkos treba kositi u fazi početka cvetanja korova, drugi u fazi punog cvetanja lucerke, treći na kraju vegetacionog perioda. Kosidba prvog otkosa mlade lucerke, bez obzira da li se izvodi u vreme cvetanja ili ranije ne sme da bude niska, nego mora da se kosi na visini 7-10cm, a visina drugih otkosa treba da je između 5-7cm. Preniska kosidba ima štetne posledice na regeneraciju lucerke jer dolazi do oštećenja tek formirane krune.

         Određivanje vremena prve kosidbe u proleće veoma je značajno, jer od toga zavisi ukupan broj košenja u godini i oporavak lucerišta oštećenog tokom zime. Kosidba zdravog lucerišta u početku cvetanja daje maksimalan prinos i kvalitet krme i obnavlja rezerve šećera u korenu. U prolećnom košenju je neophodna fleksibilnost, jer je kosidba prvog otkosa u početku cvetanja otežana zbog nepovoljnih vremenskih uslova, nedostatak hrane u proleće nameće potrebu za kosidbom mlađe lucerke. Proizvođači su spremni da izgube deo prinosa, da bi se dobila kvalitetnija stočna hrana. Prvi otkos u proleće može da se koristi kao metod za smanjenje napada štetnih insekata, kasni mrazevi mogu da unište vrhove izdanaka, zaustave porast biljaka i odlože prvu košnju. Košenjem lucerke u rano proleće za zelenu krmu smanjuje se prinos u toj i narednoj godini. Ako se lucerka rano kosi preporučuje se visina kosidbe od 15cm, kako bi bila sigurna regeneracija ostale lisne površine. Ovakva kosidba obezbeđuje visok kvalitet krme u rano proleće, a naredni otkos se odlaže do suvljeg perioda, pogodnijeg za spravljanje sena. Ako se, međutim, lucerište oštećeno poznim mrazem ranije pokosi, sledeći otkos treba da je u punom cvetanju, kako bi se obnovio sadržaj šećera.

         Kosidba u jesen utiče na prinos lucerke u narednoj godini i trajnost lucerišta. Kosidba krajem septembra ili početkom oktobra može da izazove smanjenje prinosa lucerke i njeno trajanje. Preporuka je da se lucerka kosi četiri do šest nedelja pre stalnih mrazeva. Sistem kosidbe korišćenjem trećeg otkosa početkom septembra daje veće prinose od sistema košenja kada je poslednja kosidba krajem septembra, jer kasno košenje često dovodi do smanjenja prinosa lucerke i do proređivanja lucerišta. Ako se kosi po sistemu četiri otkosa godišnje, ako je poslednji otkos pokošen neposredno pre mrazeva, krajem oktobra obezbeđuje se iskorišćavanje jesenjeg porasta i minimalizuje rizici smanjenja prinosa i dužine života biljaka. Nepovoljan uticaj jesenje kosidbe može se umanjiti gajenjem sorti otpornih prema niskim temperaturama, tolerantnih prema bolestima i gajenjem na plodnim zemljištima. Visoka plodnost zemljišta smanjuje stres izazvan jesenjom kosidbom. Osobine sorti u interakciji sa starošću lucerke, klimatskim i zemljišnim uslovima modifikuju nepovoljne efekte jesenje kosidbe. Otpornost prema niskim temperaturama i bolestima značajne su osobine koje umanjuju negativne posledice jesenje kosidbe na prinos lucerke. Takođe, štetan efekat jesenje kosidbe manji je ako nema stresnih ekoloških uslova. Blaga zima i prisustvo funkcionalnih prizemnih listova obezbeđuju veći sadržaj šećera u korenu.

         Visina kosidbe lucerišta veoma je bitna, jer može da utiče na prinos i proređivanje lucerišta naročito u intenzivnom sistemu iskorišćavanja. Intenzivni sistemi kosidbe sa četiri do šest otkosa u godini dana na visini oko 8 cm daju veći prinos krme lucerke, a manje intenzivni sistemi s tri do četiri otkosa u godini daju manje prinose. Visoka košnja je potrebna da se održi prinos krme samo u najintenzivnijim sistemima kosidbe. Viša kosidba takođe povećava koncentraciju sirovih proteina kao i svarljivost, no i prinos sirovih proteina bio je najveći košenjem na visinu 2.5-7.5cm. Košenjem lucerke u intervalu 3-4 nedelje povećava se razvoj bočnih pupoljaka i održava se sadržaj šećera u korenu. Staro, bazalno, nefunkcionalno lišće malo doprinosi regeneraciji, naročito ako su loši uslovi za fotosintezu. Brzina formiranja novih listova nakon kosidbe veoma je značajna. Stablo lucerke u osnovi je slabijeg kvaliteta i ima manji udeo lišća, pa se višim košenjem dobija kvalitetnija krma. Visina košenja naročito je značajna u jesen. Više biljke zadržavaju sneg, obezbeđujući duže trajanje snežnog pokrivača, smanjuje se oscilacija temperature zemljišta u jesen i rano proleće.

           Broj biljaka i prinos lucerke opada sa starenjem lucerišta i intenzitetom sistema košenja. Proređivanje lucerišta je posledica konkurencije između biljaka, napada bolesti, stresnih ekoloških uslova i intenzivnog sistema kosidbe. Smanjenje broja biljaka ne utiče direktno na smanjenje prinosa lucerke, jer se to često kompenzuje povećanjem broja i težine izdanaka na biljci. Za ekonomičnu proizvodnju sena minimalan broj biljaka trebalo bi da bude 20-40 po m². Broj biljaka i gustina nemaju uticaj na sadržaj sirovih proteina, udeo lišća i svarljivost krme. Rana ili česta kosidba može da dovede do proređivanja i pojave korova na lucerištu.