Kalcijum u ishrani biljaka

Kalcijum spada u grupu makroelemenata i veoma je bitan u ishrani gajenih biljaka jer biljke ne mogu da završe svoj životni ciklus bez njega. Razlog tome je što kalcijum utiče na fizičke i hemijske osobine protoplazme na stabilnost ćelijskih membrana i na aktivnost brojnih enzima. Kalcijum se u zemljištu nalazi u nezamenljivom obliku, tačnije, u obliku minerala kao što su kalcit, dolomit, kalcijum-fosfati, apatiti...Ovi oblici kalcijuma su nepristupačni, tek nakon razlaganja i rastvaranja mogu biti usvojeni od strane biljaka. Biljne vrsta različito reaguju na njegovu prisutnost u zemljištu. Neke zahtevaju veću količinu kalcijuma, kao npr. leptirnjače, neke ne podnose veći sadržaj kalcijuma u zemljištu dok su neke pak prilično tolerantne prema stepenu obezbeđenosti zemljišta ovim elelemntom, kao npr.žita. U prirodi se retko javlja njegov nedostatak. Zemljišta koja su siromašna kalcijumom imaju smanjenu pH vrednost što za posledicu ima povećanje kiselosti zemljišta.Kalcijum se iz zemljišta iznosi prinosima a pored toga, prelaskom u pristupačan oblik podložan je ispiranju tako da zemljišta čak i bogata kalcijumom ostaju bez njega u oraničnom sloju. Vrlo kisela zemljišta sa pH < 4, nisu pogodna za poljoprivrednu proizvodnju.Zemljište ispod 5,5 pH i ispod 70 % zasićenosti bazama zahteva kalcifikaciju. Kalcifikacija se obavlja kada na njivama nema useva, najbolje u vreme zaoravanja strnjike i pri tome , kreč ima dovoljno vremena da se dobro izmeša sa zemljom, do proleća, kada će se obaviti setva. Kreč treba da je dobro usitnjen i ravnomerno raspoređen pre zaoravanja.