Izbor podloge za gajenje biljaka u zaštićenom prostoru -zemljište ili supstrat-

Kao podloga za gajenje biljaka u zaštićenom prostoru koristi se zemljište ili supstrati. Supstrati  mogu biti organskog ili neorganskog sastava a najčešće su to mineralno-organske mešavine posebno pripremljene da posluže kao stanište biljaka. Pri proizvodnji u zaštićenom prostoru primenjuje se i vodena kultura u kojoj se biljke fiksiraju pomoćnim sredstvima najčešće stiroporom, plutajućim ili stojeći iznad vode. Najčešća primena vodene kulture je u naučno-istraživačke svrhe.

  U visokim tunelima i manjim plastenicama najčešće je zemljište podloga gajenim biljkama. Pri izboru lokacije treba voditi računa o kvalitetu zemljišta, potrebno je uraditi agrohemijsku analizu i pre postavljanja plastenika dobro pripremiti zemljište. Priprema podrazumeva unapređenje mehaničkih osobina zemljišta i eliminaciju patogena. Da bi se sprečilo zabarivanje i zaslanjivanje zemljišta važno je ostvariti dobru drenažu. Obavezan postupak je i sterilizacija zemljišta kojom se uništavaju patogeni a najčešće se ona sprovodi na termički način-parom. Sterilizacija hemisjkim sredstvima u mnogim zemljama je zabranjena a savremena alternativa je biološka sterilizacija. Iako se čini da je korišćenje zemljišta kao podloge najjednostavnije i najjeftinije, pre svega zbog potrebe eliminacije patogena to često nije tačno. Zemljište je povoljno stanište brojnih biljnih i životinjskih vrsta i mikroorganizama. Biljne štetočine, a posebno nematode, prilagođavaju se merama zaštite i dezinfekcije, i njihovo eliminisanje postaje sve zahtevnije i skuplje. Zbog navedenih razloga smatra se da objekat može da ostane na jednoj lokaciji pet godina a posle toga je potrebno njegovo premeštanje. U eri značajne brige o  zaštiti životne sredine i sve strožijih propisa u pogledu dozvoljenih vrsta i načina primene pesticida, održavanje dobrog fitosanitarnog stanja zemljišta je sve teže i skuplje. Jedna od mogućnosti prevazilaženja ovih problema jeste korišćenje supstrata u proizvodnji biljaka u zaštićenom prostoru. Slično kao i pri razmatranju zemljišta kao podloge, supstrat treba da u što većoj meri ispuni određene zahteve kao što su: da zadržava dovoljnu količinu vode tj da ima dobar poljski vodni kapacitet, da se dobro oceđuje, da ima dobar vazdušni režim, da su dobri uslovi za razvoj korenovog sistema, da je povoljan za razvoj poželjnih mikroorganizama i za sprovođenje suzbijanja biljnih bolesti. Na izbor supstrata utiču brojni faktori a pre svega biljna vrsta, sistem za navodnjavanje i kvalitet vode. Neke od prednosti intenzivne poljoprivredne proizvodnje na supstratima su: izbegavaju se  bolesti korena i štetočine korena zbog fizičke odvojenosti korena od zemljišne podloge, potpuna kontrola snabdevanja vodom i hranivima, olakšano organizovanje celogodišnje proizvodnje, nije potrebno sprovođenje dezinfekcije. Pri korišćenju supstrata moguće je tačnije doziranje vode i hraniva u skladu sa potrebama biljaka. Da bi se uspešno sprovelo doziranje potrebno je koristiti kvalitetniji sistem za navodnjavanje. U sistemu koji je dobro dimenzionisan i izveden, uz korišćenje adekvatne kontrole i upravljanja, biljkama se daje upravo ono što im je potrebno uz zanemarljivo mala odstupanja. Dobar sistem podrazumeva i prikupljanje i recikliranje drenaže, više iz razloga zaštite životne sredine nego uštede imputa.

Izvesno je da postoje i prednosti i nedostaci za oba sistema gajenja biljka u zaštićenom prostoru a da li će se proizvođač opredeliti za proizvodnju na zemljištu ili supstratu zavisi od proizvodne orijentacije gazdinstva i finansijskih mogućnosti proizvođača. Ukoliko se proizvođač bavi specijalizovanom proizvodnjom određene kulture npr paradajza i ima potrebu kontinuiranog snabdevanja ugovorenog tržišta to podrazumeva celogodišnju proizvodnju u grejanom objektu, uzak ili izostanak plodoreda, svakako da će sigurnija proizvodnja u takvom slučaju biti proizvodnja na supstratu. S druge strane ukoliko je u ciklusu proizvodnje moguće ispoštovati pravilan povrtarski plodored i sa ograničenom mogućnostima grejanja objekta prihvatljivija je proizvodnja na zemljištu kao podlozi za gajenje biljaka.