Izbor parcele i osnovna obrada zemljišta za gajenje soje

Soja najbolje uspeva na dubokim,plodnim zemljištima dobrih fizičkih osobina, odnosno dobrog vodnog , vazdušnog i toplotnog režima. Najbolji prinosi soje ostvaruju se na černozemu, livadskom zemljištu kao i na dubokom aluvijalnom zemljištu. Soja se može uspešno gajiti i na smonicama i gajnjačama,ali se mora obratiti pažnja na kvalitetnu i blagovremenu osnovnu obradu zemljišta. Teška, zbijena, hladna i veoma vlažna zemljišta nisu pogodna za gajenje soje. Izrazito laka,rastresita zemljišta koja su veoma propusna i nedovoljno vlažna nepogodna su za proizvodnju soje. Najpovoljnija pH vrednost zemljišnog rastvora za proizvodnju soje je 6.6 do 7.2. Soja teže podnosi kisela zemljišta, dok su slana zemljišta potpuno nepodesna za setvu soje.

Soju treba gajiti u plodoredu.Soja može u plodoredu da se gaji posle skoro svih useva, isključujući jednogodišnje i višegodišnje leguminoze. Soju ne treba gajiti nakon suncokreta i uljane repice zbog moguće pojave zajedničkih bolesti. Kukuruz je najčešći predusev soji, ako se nakon berbe kukuruza kvalitetno i blagovremeno zaoru žetveni ostaci, te osnovna obrada obavi blagovremeno on je dobar predusev soji. Ako se nakon skidanja kukuruza kasno i nekvalitetno obavi zaoravanje žetvenih ostataka ili ukoliko je parcela sa kukuruzom bila veoma zakorovljena ovakav usev je manje pogodan predusev soji. Strna žita su veoma dobar predusev soji jer napuštaju zemljište rano i ostavljaju dovoljno vremena za kvalitetnu i blagovremenu osnovnu obradu zemljišta. Dobar predusev soji je i krompir. U intenzivnoj proizvodnji šećerna repa je dobar predusev za večinu ratarskih biljaka,ako se repa intenzivno đubri i ako je efikasna borba protiv korova. U uslovima manjka padavina i smanjene upotrebe organskih đubriva šećerna repa je manje pogodan predusev soji.

Soju ne treba gajiti u monokulturi zbog bolje kontrole korova,boljeg iskorišćavanja zemljišta i pojave bolesti soje. Soja relativno rano napušta zemljište,ostavlja ga uglavnom nezakorovljeno i u dobrom fizičkom stanju kao i obogaćeno azotom. Iz svih navedenih razloga soja predstavlja izuzetno dobar predusev za gotovo sve ratarske kulture. Soja je odličan predusev strnim žitima,a posebno otimoj pšenici. Na parcelama na kojima je u planu setva ozimih strnina treba gajiti sorte soje nešto kraće vegetacije.

Obradi zemljišta za soju treba posvetiti naročit značaj ,kako u smislu njenog blagovremenog izvođenja tako i u smislu kvaliteta sa ciljem stvaranja rastresitog sloja zemljišta povoljnog vodnog , vazdušnog i toplotnog režima. Na ovaj način stvaraju se uslovi za kvalitetnu predsetvenu pripremu i setvu soje. Vreme i način osnovne obrade zemljišta zavise od preduseva,odnosno vremena žetve prethodnog useva,kao i od agrometeoroloških uslova gajenja. Ako se soja gaji nakon strnina prvo se zaorava strnište na dubinu od 15 cm ili se tanjira teškom tanjiračom na dubinu od 12 cm. Nakon ove operacije ore se na dubinu od 25 do 30 cm krajem leta i početkom jeseni. Ako je predusev soji kukuruz neophodno je prvo dobro usitniti žetvene ostatke,a zatim sledi njihovo zaoravanje na dubinu od 30 do 35cm, što omogućava njihovo blagovremeno razlaganje. Ako je predusev soji šećerna repa nakon njenog vađenja odmah se ore na dubinu od30 do 35cm. Kvalitetno izvedena osnovna obrada ostavlja mogućnost prezimljavanja zemljišta u otvorenoj brazdi. Ako je oranje izvedeno manje kvalitetno dobro je u toku jeseni obaviti grubo ravnanje razora i slogova.