Izbor mesta za plastenike

Dobar izbor prostora zaštićenog plastenikom  i dobra organizacija obezbeđuju optimalno korišćenje objekata, potrebnu mikroklimu i nesmetan rad. Zbog toga je neophodno da se objekat dobro isplanira i pravilno postavi.

Udaljenost od zagađivača: Zaštićeni prostor mora biti udaljen od industrijskih zagađivača (1-5 km) i glavnih saobraćajnica (100-500 m). Udaljenost zavisi i od intenziteta i učestalosti dominantnih vetrova. Gasovi iz industrijskih objekata i prašina mogu toksično da deluju na biljke, a prašina koja se lepi na plastiku smanjuje osvetljenost u objektu, naročito u toku zime i oblačnih dana. Osim nepovoljnog uticaja na rast biljaka, smanjenje osvetljenosti izaziva nagomilavanje vema štetnih nitrata i nitrita, posebno u lisnatom povrću. Celokupan prostor oko zaštićene bašte treba ozeleniti čime se stvara i povoljnija mikroklima i smanjuje koncentracija prašine. Sve površine oko objekta,staze i zelene površine, moraju biti čiste, bez korova koji su često izvor zaraze za biljke u objektima.

Konfiguracija terena, nabig i položaj: Teren za zaštićeni prostor treba da je ravan, bez izrazitih depresija ili uzvišica i očišćen od korova. Za oticanje površinske vode povoljan je blag nagib terena. Maksimalan nagib je 0,4 %. Pri većem nagibu teren se mora ravnati a pri nagibu od 3% prave se terase na kojima se podižu plastenici. Najpovoljniji polažaj terena je  južni ili jugoistočni. Najpovoljnija su laka, strukturna i oceđena zemljišta, koja imaju dobru propustljivost, neophodnu za sve oblike zaštićenog prostora.

Nivo podzemen vode: Nivo treba da je na dubini od najmanje 1,5 m. Pri visokom nivou podzemne vode dolazi do hlađenja zemljišta i oštećenja korenovog sistema. Na vlažnim terenima obavezno je postaviti drenažu u objektu,a a voda sa spoljnih površina odvodi se odgovarajućom kanalskom mrežom.

Zaklon od vetra: U zavisnosti od pravca  i brzine vetra temperatura u zaštićenom prostoru može da se smanji i za10 °C. Stoga se zaštićeni prostor gradi u zaklonu, ili se oko njega podiže zaklon, ograda. Na taj način se stvara mikroklima koja povoljno deluje na razvoj biljaka, a doprinosi znatnoj uštedi energije za zagrevanje. Zaklon od vetra mogu biti šume, voćnjaci, brežuljci itd. Pri podizanju zaklona treba imati na umu da 1 metar visine zaklona štiti deset puta duži prostor ispred sebe. Ograda sa severne strane rasadnika, visine od oko 2 m, štiti dužinu oko 20 m. Južna strana ograde može biti i nešto niža (oko 1,6 m) jer  tako daje manju senku. Istočna i zapadna strana su kose kako bi se visinom prilagodile severnoj, odnosno južnoj strani. Da bi se obezbedilo nesmetano obavljanje radova u rasadniku, između ograde i objekta se ostavlja put, širine na severnoj strani 1-1,2 m, na južnoj oko 2,5 m, na istočnoj i zapadnoj oko 1,5-2 m. Kod visokih objekata najbolje je podići proizvodne zaklone (voće, šumsko drveće) a kod niskih objekata (leje,tuneli) podižu se privremeni zakloni (pruće, trska) ili trajni (zidne ograde). Zakloni od vetra treba da budu jači sa severne strane ili sa strane odakle duvaju najjači vetrovi. Zbog mogućih senki od ograde i zgrada mora se pravilno odabrati položaj objekta. Dužina senke zavisi od geografskog položaja i godišnjeg doba. Dužina senke može se izračunati prema formuli.

Komunikacija: Za dovoz goriva, stajnjaka, komposta itd. Kao i za odvoz raznog materijala i proizvoda, potrebni su dobri putevi sa tvrdom osnovom, koji se mogu korisiti u svako doba godine. Da bi se smanjili proizvodni troškovi, najekonomičnije bi bilo da se plastenici rasadnika nalaze u neposrednoj blizini mesta sadnje, a objekti za proizvodnju povrća u blizini tržišta i dobrih puteva.

Voda za zalivanje: U zaštićenom prostoru treba obezbediti dovoljno kvalitetne vode, čija je temperatura 18-20 °C. Za tu svrhu najbolja je kišnica (oluci moraju biti ispravni jer se u vodi može nagomilati štetan cink), zatim voda iz prirodnih vodotokova a lošije su hladne bunarske vode. Radi uštede u vremenu i radnoj snazi najbolje je vodovodnom mrežom razvesti vodu po celoj zaštićenoj bašti. Potrebna količina vode zavisi od objekta, vremena proizvodnje i vrsta povrća. Prosečno se uzima 5 litara vode na m², a kao norma za kapacitet bunara, odnosno sistema za zalivanje, uzima se petočasovni rad i 1,5-2 m³ vode i 1 m² za godinu dana.