U razvoju plastenika osnovne promene su nastale u poboljšanju kvaliteta pokrovne folije kojom se u suštini regulišu i stvaraju mikroklimatski uslovi u samom plasteniku. U zavisnosti od namene objekta, od konstrukcijskih rešenja, vrste objekta (tunela, plastenika....) zavisi i izbor sintetičkog materijala za pokrivanje.
Plastični materijali ( plastomeri) su danas najčešći izbor za pokrivanje zaštićenih prostora jer svojim osobinama, kvalitetom, trajnošću i cenom najbolje odgovaraju i opravdavaju svoju svrhu. To su pre svega polietilen (PE), polipropilen (PP), polivinilhlorid (PVC), etilenvinilacetat (EVA) i polikarbonat (PC). U sastav ovih polimera dodaju seu malim količinama antioksidanti radi sprečavanja oksidativnih procesa plastičnih folija, zatim biocidi da bi sprečili razvoj mikroorganizama i druge materije za poboljšanje osobina plastomera.
Strukturno folije mogu biti homogene i slojevite. Debljina danas upotrebljavanih folija je najčešće 0,2 mm. Izbor folija treba da je takav da propusta dovoljno svetlosti u unutrašnjost plastenika, da spektralni satav propuštene svetlosti bud širok. Po mogućnosti da se UV zračenje zadržava van plastenika, a dodatkom određenih aditiva u samu strukturu folija da se spreči gubitak toplotne enrgije iz plastenika. Na ovaj način se ostvaruje “efekat staklene bašte”, i temperatura u plasteniku bude dovoljno visoka za rast i razvoj biljaka.
Dobar plastični materijal propušta preko 80% vidljivog dela spektra, ultraljubičasti deo spektra oko 20% i infracrveni deo spektra najviše do 10%.
Pokrivanje folijom se vrši pričvršćivanjem folije na cevi - nosače konstrukcije plastenika. Najčešće je to na Al-žlebove u koje se stavi folija i fiksira plastičnim profilima, obujmicama i drugim konstrukcionim rešenjima. Međusobno spajanje krajeva folije – nastavljanje, vrši se lepljenjem, tj “peglanjem”.
Donnji deo folije sa bočnih strana se ukopava u zemljište minimalno 30cm. Širina ukopanog dela je od 1 do 1,5 m za plastenike od 8 m toj vise od 8 m širine objekta.
Vrlo važno je da se pri postavljanju folije tačno zna koja strana treba da bude spoljna a koja unutrašnja. Foliju treba što bolje zategnuti da nema ulegnuća, jer na taj način daje sve svoje pozitivne efekte, a i otpornija je na udare vetra, što je veoma vazno. U ulegnućima može da se zadržava kiša ili sneg i na takvim mestima folija ranije propada.
Postavljanje duple folije je poželjno u našim uslovima. Moze dodatno da se unutrašnji sloj postavi na žicu, ili još bolje ako za to postoji već mogućnost na postojećoj konstrukciji objekta. Unutrašnja folija obezbeđuje izolacioni prostor vazduha (između 2 folije) te je bolje grejanje objekta, izbegava se kapanje kondenza i tako dalje. Protiv kondenza i kapanja u foliju se dodaju takozvani “anti-drop” aditivi koji povećavaju površinski napon i sprečavaju formiranje kapljica.
Debljina folije je važan činilac u trajnosti kvalitetu objekta. U našim uslovima folija 0,18 mm traje 4-5 sezona pa i duže.
Autor: Zoran Boca | Objavljeno: 18. 02. 2022. u kategoriji savetodavstvo i prilozi