Italijanski ljulj, italijanski rajgras, mnogocvetni ljulj, najrasprostranjeniji je u zapadnoj i južnoj Evropi i u severnoj Africi. Ova trava je značajna zato što daje velike prinose krme odličnog kvaliteta. Pošto traje samo jednu do dve godine, pogodna je za mešane travnjake i druge smeše. Ima veliku sposobnost održavanja i zauzimanja prostora, pa se u smešama veoma brzo razvija. Već u prvoj godini daje puni prinos, a odlično se obnavlja. Ova trava traži dosta vlage i to neprekidno, pa zato suše ne podnosi. Prema mrazevima je jako osetljiva. Pod dubokim snegom izdrži temperature od 10 pa i 15 stepeni ispod nule, ali dugotrajni snežni prekrivač može da je uguši.
Najbolje uspeva na dubokim, plodnim, rastresitim i dovoljno vlažnim zemljištima sa mnogo svetlosti. Blago kisela i blago alkalna zemljišta su najpogodnija za ovu travu. U proleće veoma rano krene, pa brzo stiže za ispašu. Košenje dobro podnosi, ali ne sme biti nisko. Jednogodišnje mahunarke su dobar predusev za ovu kulturu. Krajem avgusta ili početkom septembra obavlja se osnovno oranje i gruba obrada, dok se fina priprema zemljišta obavlja pred setvu.
Za setvu čistog useva potrebno je 20 do 25 kilograma semena po hektaru. U smešama je često dovoljno pet odsto semena italijanskog ljulja. Ako se ova trava kosi pred cvetanje, postiže se od 50-80 tona zelene mase ili 12 i preko tona kvalitetnog sena po hektaru, koje sadrži 17-18% sirovih protein.
Autor: Nataša Prodanović | Objavljeno: 02. 02. 2022. u kategoriji savetodavstvo i prilozi