Ishrana biljaka fosforom

Biljke tokom svog rasta i razviće treba da usvoje određenu količinu hranljivih elemenata. U koliko ih ne mogu usvojiti iz zemljišta oni „boluju“ a u koliko ih ima u suvišku mogu biti otrovni za nju. Fosfor kao jedan od tri najzančajnija elemenata koje biljke usvajaju i u zemljištu je prisutan oko 0,15%.  Najveće potrebe biljaka za fosforom javljaju se u najranijim fazama njihovog razvoja, tokom formiranja korenovog sistema kao i u fazama cvetanja i formiranja ploda. Unošenjem fosfora u zemljište pre setve ozimih kultura povoljno utiče na otpornost biljaka na niske temperature a samim tim ublažuje  i nepovoljno dejstvo suvuška azota. Suvišak fosfora može da izazove nedostatak nekih elemenata kao što su cink, molibden, gvožđe, bor.....S obzirom da je on slabo pokretljiv elemenat i da se nakuplja u gornjem oraničnom sloju, u slučaju njegovog suviška, može se primeniti duboka obrada zemljišta čime bi se vršilo mešanje gornjeg sloja sa donjim,siromašnijim slojem. Primena fosfornih đubriva zavise od  sadržaja fosfora u zemljištu, pH vrednosti  i planiranog prinosa. Simptom suviška fosfora može se videti na listovima u vidu tamno mrkih pega i smanjenja porasta stabla. Suvišak fosfora jedino može da bude od koristi  ako je zemljište zagađeno teškim metalima jer sa  njima on gradi teže pristupačna jedinjenja. Nedostatak fosfora se javlja uglavnom na intezivno korišćenim zemljištima, krečnim alkalnim i jako kiselim zemljištima.Utvrđivanje obezbeđenosti zemljišta ne samo  fosforom, nego i drugim makro i mikro elementima, ima veliki značaj u intenzivnoj biljnoj proizvodnji sa ekonomskog, biološkog i ekološkog gledišta.