Selen je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice štitonoša. Odlikuje se veoma jakim i razvijenim vretenastim korenom koji dostiže dužinu i preko 50 cm. U narodnoj medicini koren selena se koristi za lečenje probavnih smetnji. Listovi selena se koriste u domaćinstvu kao začin. Etarsko ulje ove biljke ima široku primenu u prehrambenoj industriji.
Za uspešno gajenje selena treba da se obezbedi duboko, humusno zemljište povoljnog fizičkog i hemijskog sastava. Podvodna i prevlažena zemljišta nisu pogodna za gajenje ove kulture. Selen nema velike zahteve prema toploti, ali zahteva dosta svetlosti.
Kao višegodišnja biljka selen se ne gaji u plodoredu. Na istom zemljištu ostaje 3 do 5 godina, odnosno do vađenja korena. U pogledu preduseva bolje rezultate daje nakon đubrenih okopavina, posle kojih zemljište ostaje čisto od korova.
Osnovna obrada zemljišta ima poseban značaj posto se ova kultura gaji prvenstveno radi korena. Osnovna obrada zemljišta počinje već tokom leta , kada se vrši zaoravanje strništa, dok se nakon okopavina odmah ore.Oranje treba obaviti na što veću dubinu.
Đubrenje za selen treba da bude prilagođeno plodnosti postojeće parcele kao i očekivanom prinosu . Organska đubriva uvek se unose pod predusev.Mineralna đubriva unose se u zasnivanju zasada kao i u godinama korišćenja , po prestanku vegetacije useva ili rano u proleće.
Selen se može razmnožavati vegetativno i generativno. Ako se selen seje , najbolje je učiniti to širokoredim vrstačnim sejačicama.Pošto su biljke selena robusne, preporučuje se međuredno rastojanje od 70 cm, a u redu 30 cm. Sejati se može kako u toku jeseni , krajem oktobra i u toku novembra, kao i u proleće. Selen se može proizvoditi i iz rasada .Setva se takođe obavlja u jesen, na ovaj način potrebno je proizvesti oko 48000 sadnica za jedan ha .Sadnja takođe može biti u jesen, kao i u proleće.
Nega selena obuhvata okopavanje i prihranjivanje.U prvoj godini biljke su jos slabo razvijene pa je borba protiv korova izuzetno važna. Prihranjivanje zavisi od plodnosti konkretne parcele i obavlja se s jeseni ili rano u proleće.U drugoj i trećoj godini razvoja biljke daju cvetonosno stablo koje treba ukloniti pošto se usev gaji radi dobijanja korena.
U prvoj godini gajenja selen daje samo lišće koje se bere krajem leta, kada su listovi u rozeti potpuno razvijeni. Listovi se suše i moraju imati zelenu boju i karakterističan miris. Od druge godine usev se kosi dva puta tokom vegetacije. Prinos lišća po hektaru je 2000 do 3000 kg. Koren selena se vadi kada je zasad tri godine star, a po kosidbi nadzemnog dela. Prinos korena varira od 8 do 10 tona po hektaru sirovog, odnosno 1,5 do 3 tone suvog korena.
Autor: Jelena Ivan | Objavljeno: 24. 11. 2022. u kategoriji savetodavstvo i prilozi