Drosophila suzukii – azijska voćna mušica

Drosophila suzukii – azijska voćna mušica

Drosophila suzukii je invazivna voćna mušica ,azijskog porekla.Potiče iz Japana, a prvi put je registrovana u SAD 2008.godine. Na području Evrope je registrovana 2010.godine u Francuskoj, zatim u  Rusiji, Španiji, Sloveniji, Hrvatskoj, BiH. Na teritoriji Zapadno Bačkog okruga praćenje azijske voćne mušice je počelo još 2015. godine i tokom prethodnih sezona prva imaga registrovana su tek polovinom jula. Ove godine, u lovnim klopkama sa mirisnim atraktantom  u Apatinu, u zasadu maline su registrovani ulovi imaga ove voćne mušice.

Neke vinske (voćne) mušice naseljavaju prezrelo ili trulo voće,dok ženke D.suzukii mogu da polažu jajašca u zelenom ili zrelom voću, tako da njihova larva može biti prisutna u voću koje se iznosi na tržište.

 U nekim zasadima, sekundarni efekti štete koje nanosi ova mušica su značajniji od same direktne zaraze (npr. učestalost truleži u groždju).One obično preferiraju tamno obojeno voće , a deblja(jača) pokožica ploda može da odbije D.suzukii od određenih vrsti i sorti. Vinska mušica ploda na većoj udaljenosti širi se transportom plodova  voćaka  domaćina D.suzukii ili vetrom. Ne prenosi se sadnim materijalom jer je ovo prvenstveno štetočina plodova.

Azijskoj voćnoj mušici domaćini mogu biti veliki broj voćnih vrsta, a ovako rana pojava odraslih jedinki ukazuje na rizik od nastanka šteta u usevima jagoda, trešanja, ranih bresaka i drugog voća.

Ženka polaže jaja na zrele plodove tako što testerastom legalicom zaseče pokožicu ploda i u plod ubaci jaje. U zavisnosti od temperature, u proseku za 7-10 dana, pile se larve. Napadnuti plodovi ubrzano propadaju i podložni su truljenju.

U cilju smanjenja populacije ove štetočine preporučuje se sprovođenje sledećih mera:

- postavljanje velikog broja lovnih  klopki radi izlovljavanja odraslih jedinki (plastične flaše  zapremine 1,5 l sa napravljena 3  otvora sa jedne strane i prorezom za širenje mirisa sa druge strane). U napravljene klopke se sipa 1,5 dl crnog vina, 1,5 dl jabukovog sirćeta i par kapi deterdženta za sudove. Napravljene klopke treba postaviti po obodima, na razmak 2-3 m  i unutar parcela na rastojanje od 5m.

-održavanje ivica parcela i ukljanjanje biljnih vrsta koje mogu biti domaćini ovoj štetočini poput divlje kupine, zove, džanarike i dugih divljih vrsta voća.

 

Autor: Mirjana Zorić | Objavljeno: 18. 02. 2022. u kategoriji savetodavstvo i prilozi