Đubrenje šljiva

Đubrenje predstavlja jednu od osnovnih agrotehničkih mera u savremenoj proizvodnji  s ciljem povećanja prinosa i poboljšanja kvaliteta plodova šljiva, kao i popravku hemijskih, fizičkih i bioloških osobina zemljišta. Za svoju ishranu, šljive najviše koriste N, P, K, Ca i Mg, a u malim količinama i ostale biogene elemente. U zemljištu se često javlja nedostatak makroelemenata azota i kalijuma, ređe fosfora . Nedostatak azota u zemljištu prouzrokuje slabiju vegetaciju, bledo i sitno lišće kao i slabo zametanje plodova. Nedostatak kalijuma se ispoljava u vidu pojave sitnog i uzanog lišća žućkasto-zelene boje. Nedostatak fosfora se manifestuje slabim ukorenjavanjem voćaka, slabim formiranjem cvetnih pupoljaka i crvenilom na listovim.Đubriva koja se koriste u proizvodnji šljiva mogu da se podele na organska, mineralna, folijarna i mikrobiološka đubriva. Od organskih đubriva najčešće su u upotrebi stajnjak. On predstavlja najkompletnije đubrivo i rastura se po celoj površini zasada. Na težim zemljištima se rastura u jesen, a na lakšim u proleće, neposredno pred zaoravanje. Mineralna đubriva sadrže jedan ili više biogenih elemenata, od kojih su najznačajnija azotna, fosforna i kalijumova đubriva. Folijarna đubriva se koriste u prihranjivanju, u slučajevima, kada druga đubriva zbog nepovoljnih ekoloških činilaca nisu dostupna voćkama u periodu od početka listanja do četvrte nedelje cvetanja. Folijarno đubrenje šljiva po pravilu se kombinuju sa prskanjem protiv prouzrokovača bolesti i štetočina. Kada je u pitanju vreme primene đubriva, stajnjak, kompost, kalijumova, kalcijumova i kompleksna đubriva rasturaju u jesen ili tokom zime, odnosno, pre zimske obrade dok zelenišno đubrivo  ili tokom jeseni ili rano u proleće. Azotna đubriva, kao i lako rastvorljiva, rasturaju se posle zimske obrade, najkasnije krajem februara meseca.Potrebe osnovnih biogenih elemenata za šljivu u punoj rodnosti su: 80 kg azota, 60 kg fosfora i 150 kg  kalijuma.